Bilo je dosta sličnosti u životima Artura Rubinštajna i Vladimira Horovica. Obojica su rođeni u jevrejskim porodicama u istočnoj Evropi, bili su najmlađa deca, roditelji su ih razmazili i dopuštali im svakakve hirove. Obojica su se oženila iste godine, obojica ćerkama dirigenata koje su čak i rođene iste godine. Obojica su veoma rano shvatili kakva im opasnost preti od strane nacista i fašista, te su se na vreme sklonili u Ameriku.

Ono što je najvažnije obojica su bili vrsni, najbolji, pijanisti svog vremena. Možda je upravo to bio razlog njihove međusobne netrpeljivosti koja je trajala gotovo čitav dvadeseti vek, vek u kome su živeli i stvarali.

Vrsni izvođači, „poslednji romantičari“ kako su ih zvali, uprkos sličnostima bili su sasvim različite prirode. Rubinštajn je bio fenomenalni liričar, a Horovic fantastični virtuoz. Prvi je često znao da zanemari vežbanje i prepusti se talentu i osećaju, dok je drugi neumorno vežbao i težio savršenstvu. Rubinštajn je živeo prilično opušteno, uživao je u životu, nastupao bez ikakvih prekida ceo svoj radni vek i bio je uvek rado viđen gost i veoma popularan u mondenskim krugovima, dok je Horovic patio od neurotičnih (i raznih drugih napada hipohondrije), nekoliko puta je okončavao karijeru i povlačio se iz javnog života, čak je išao i na terapiju elektrošokovima. Rubništajn je rado nastupao, nije bio zahtevan izvođač, izlazio je u susret organizatorima, dok je Horovic imao velike zahteve za domaćine, često je otkazivao koncerte pred sam izlazak na scenu, nije nastupao ako nisu sve karte rasprodate. Procenjuje se da je Horovic u toku svoje nestalne karijere zaradio deset puta više novca od Rubinštajna, a, opet, javnost je bila naklonjenija Rubinštajnu.

O nemirnom suživotu ova dva muzička genije govori i knjiga Rubinštajn protiv Horovica i obrnuto Aleksandra Gatalice koju je, u okviru svoje edicije Violinski ključ, objavila izdavačka kuća Službeni glasnik. Zadatak ove edicije jeste da popuni prazninu u ponudi kvalitetnih biografskih, teorijskih i esejističkih knjiga o muzici na srpskom jeziku. Cilj je da se kroz sintezu popularnog i stručnog opiše, ne samo život i rad, već i epoha u kojoj su veliki kompozitori stvarali. Gatalica, koji je poznat pre svega kao književnik, bavio se i muzičkom kritikom pišući tekstove o koncertima takvih umetnika kao što su Zubin Mehta, Šlomo Minc, Hoze Kareras, Jurij Bašmen i mnogih drugih.

U knjizi Rubinštajn protiv Horovica i obrnuto Gatalica nam paralelno pripoveda priče o životima dvojice velikih pijanista. Od njihovog rođenja na prelazu između vekova do samog kraja na koncu 20. veka prošlo je nešto preko sto godina. I to kakvih godina. Obojica pijanista su proživeli duge živote i bili su svedoci neverovatnih naučnih i društvenih promena. Rubinštajn je rođen u doba kada se mislilo da čovek, kao teži od vazduha, nikada neće poleteti. Ipak, upravo je Rubinštajn na svoje koncerte išao avionom, a svoj život je okončao kada su letovi u svemir odavno bili stvar rutine. Horovic je rođen kada se smatralo da je svaka vlast od boga i da su carevi Njegovi portparoli na zemaljskom tlu, a onda je prošao kroz boljševičku revoluciju, ubistvo porodice Romanov, stvaranje zemlje radnika, seljaka i poštene inteligencije, da bi završio pod senkama njujorških nebodera koji od prirode voli samo svežu ribu i piletinu i čiji se koncerti prenose širom sveta preko televizije i radija.

O tom veku i o ovim umetnicima piše Aleksandar Gatalica u ovoj lako čitljivoj i pitko napisanoj knjizi.

Obogaćena fotografijama iz života umetnika knjiga Rubinštajn protiv Horovica i obrnuto nas uvlači u jednu epohu koja je za nama, epohu koja je ispratila dvojicu vrsnih umetnika koji su i sami zalutali i preostali iz neke drugačije prošlosti. Na kraju knjige se nalazi kompletna diskografija ovih umetnika, a na samom kraju čak i grafološke analize njihovih potpisa koji dosta govore o prirodi njihovih tako različitih, a, opet, umetnički bliskih, priroda.

Rubinštajn protiv Horovica i obrnuto je svojevrsna reportaža sa „večitog derbija“ koja će vas držati do kraja na ivici fotelje u iščekivanju da, dok sve brže okrećete stranice knjige, saznate koji je od dvojice virtuoza bio bolji i ko je na kraju pobedio u ovoj utakmici.

Muzika, svakako, jeste.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts