Ako ste bili razočarani naglim prekidom serije Da Vinčijevi demoni onda morate da pročitate knjigu Ubiti Leonarda da Vinčija koja predstavlja, ako ne svojevrstan nastavak, onda barem, dostojnu varijaciju na temu ove igrane serije.
Nedavno je izdavačka kuća Laguna objavila prvi roman španskog glumca i televizijskog voditelja Kristijana Galvesa Ubiti Leonarda da Vinčija u prevodu Igora Marojevića.
Autor u uvodnoj napomeni piše kako je roman plod višegodišnjeg rada, istraživanja, putovanja i poseta brojnim bibliotekama, muzejima i arhivama na osnovu čega je pokušao da rekonstruiše stvarne događaje iz života slavnog slikara i pronalazača.
Na početku knjige, sa druge strane, deluje kao da se autorovo istraživanje svelo na gledanje igrane serije Da Vinčijevi demoni. Čitajući knjigu Ubiti Leonarda da Vinčija, dok sam među redovima nailazio na poznate junake i događaje, osećao sam se kao da ponovo gledam ovu seriju. Ovo bi trebalo da bude i svojevrsna preporuka, ne samo za ljubitelje pomenute serije, već i za one koji je nisu gledali zato što pokazuje da autor na majstorski način slikovito dočarava scenografiju srednjevekovnih gradova i događaja koji se odigravaju u njima.
Za razliku od serije Da Vinčijevi demoni koja se naglo prekinula, knjiga Ubiti Leonarda da Vinčija nastavlja da prati avanture jednog od najvećih genija koje je čovečanstvo imalo sreće da upozna.
Kompozicija knjiga je podeljena u tri naizgled odvojena segmenta čija se radnja međusobno prepliće i koji su povezani ličnošću Leonarda da Vinčija.
Prvi segment obuhvata stvaralački život i putešestvija renesansnog majstora. Nakon Firence i druženja sa Lorencom de Medičijem i Sandrom Botičelijem, Leonardo odlazi prvo u Barselonu gde se upoznaje sa Izabelom Aragonskom, zatim i u Milano u kome radi za Ludovika Sforcu, a onda i u Rim gde stvara za papu Lava Desetog (sina Lorenca de Medičija) i produbljuje (ne) prijateljstvo sa nezgodnim Mikelanđelom Buonarotijem i zgodnim Rafaelom Santijem.
Drugi segment romana prati Leonardov porodični život, njegov odnos sa otuđenim ocem, voljenim dedom, bliskim stricem i majkom koju je jedva poznavao.
Sadržina trećeg segmenta može se nazvati onako kako je naslovljen i sam roman – Ubiti Leonarda da Vinčija. Iako je roman predstavljen kao triler on to nije u nekom klasičnom smislu. Uprkos tome što sama priča ima veliki broj ubica željnih da dođu glave slavnom slikaru i izumitelju ovo ipak nije krimić na kakva smo navikli. Ubiti Leonarda da Vinčija je odjek glasova koji se tokom Leonardovog života konstantno javljao. Zbog tog glasa Leonardo je bio prinuđen da napušta gradove i da ide dalje od svojih progonitelja. Njegovi eventualni dželati su uvek bili ljudi kojima je smetao njegov slobodan duh, radoznalost, želja za učenjem i prkos neznanju koje je bilo vladajuća ideologija, uglavnom, crkvenih krugova. Imena su se menjala, ali tip ličnosti kojima je smetao Leonardo ostajao je isti. Kao i metode kojima se konzervativci obično suprotstavljaju ljudima širokog duha i velikog znanja – nasilje.
Posebno upečatljiv iz plejade ovakvih likova jeste Đirolamo Savonarola dominikanski sveštenik koji je tokom svoje kratke vladavine Firencom ostao upamćen po svom protivrenesansnom delovanju i spaljivanju knjiga. U romanu Kristijana Galvesa Savonarola ima poseban pik na Leonarda da Vinčija kao simbola svega onoga protiv čega se ovaj hrišćanski monah bori.
Knjiga je uzbudljiva i dinamična, puna slikovitih opisa Evrope 15. i 16. veka. Posebno su interesantne portreti istorijskih figura koje provejavaju kroz roman, kao i objašnjenje nastanka nekih od Leonardovih najpoznatijih slika (Da, da. Na kraju ćemo otkriti i tajnu čuvenog osmeha.)
Ono što mi je lično zasmetalo u knjizi jeste preterano insistiranje na aseksualnosti Leonarda da Vinčija. Dok svi oko njega slobodno i nesputano vode ljubav, zgodni Leonardo okružen lepim mladićima i devojkama, odbija bilo kakvu pomisao na to. Zbog ovakve odluke autora roman delimično gubi na ubedljivosti, a Leonardo na čovečnosti.
Ubiti Leonarda da Vinčija je pitko napisan i nepretenciozan roman koji se lako čita i drži pažnju tokom čitanja. Nemojte očekivati velike stvari i otkrića, ali možete biti sigurni da će vam pružiti prijatne trenutke opuštanja uz knjigu. Ako volite Leonarda da Vinčija i istoriju renesansne Italije ovaj roman mora da vam se dopadne.
Piše: Milan Aranđelović
