U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u nedelju 17. septembra održan je skup Unije teatara Evrope.

Dugo je trajao gromki aplauz, a glumci su više puta izlazili na poklon posle izvođenja predstave “Tako je ako vam se tako čini” u nedelju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. U publici su bili i zvaničnici iz Unije Teatara Evrope koji su prethodno, toga dana imali konferenciju u okviru projekta Zona konflikta i na kojoj je razgovarano o produkcionim modelima i pravnim okvirima funkcionisanja pozorišta.

Jedna od ključnih tema je bila o prednostima i manama sa jedne strane repertoarskog pozorišta sa stalnim ansamblom i, sa druge, projektnog pozorišta i angažovanja po ugovoru, a izjavi za “Blic” Mihal Dočekal iz Češke, presedavajući UTE kaže:”O ovome smo razgovarali i pre godinu ipo dana u Milanu u Pikolo teatru, a ovo je nastavak rada s tim što, učesnici, naravno, nisu bili isti jer UTE obuhvata preko 20 pozorišta iz cele Evrope. Bilo je veoma zanimljivo deliti ta iskustva, čuti kakvi problemi i/ili prednosti postoje, ako postoje u pozorištu. Za mene, lično, u Českoj, državi koja se tri puta menjala (prethodno je prvo bila socijalisticka Čehoslovačka, pa Čehoslovačka) ono što se nije menjalo jeste zakon koji reguliše poziciju i način rada pozorišta. Nasledili smo ga iz vremena komunizma, a političari već gotovo 30 godina, pokušaću da ne budem nepristojam, ne uspevaju da se pozabave time i da to reše iako su neki to obećavali u svojim predizbornim kampanjama. Za mene je to veoma važna stvar jer je jako teško upravljati pozorištem u ovakvim okolnostima. Takođe, shvatio sam, da veliki broj ex-socijalističkih zemalja pati od istog tog problema i zato je veoma važno deliti iskustva i učiti o sistemima po kojima pozorišta funkcionišu.“

Tamara Vučković, direktor JDP –a, napominje da je skup protekao u dobroj atmosferi, da je više nego dragocena ta razmena iskustava, a za “Blic” kaže:

“Ključno pitanje koje se postavlja jeste kako zadržati visoke umetničke kriterijume u situaciji nerešenih zakonskih regulativa, kadrovskih problema, kao i nedovoljnog finasiranja. I druge sredine se time bave ali su kod nas su ovi problemi zaista akutni i alarmantni. Neki kadrovi – na primer inspicijenti, sufleri, dekorateri… – koji se formiraju u pozorištu, i neophodni su, jesu profili koji ne postoje na tržištu rada, a vi nemate mogućnost da ih zaposlite i odnegujete, obučite. Moram da kažem i da su ipak neka od rešenja koja imamo u našem sistemu bolja od rešenja koja se primenjuju u pojedinim pozorištima u Uniji.”

Kako se moglo čuti toga dana na Konferenciji, Margarita Mladenova iz Bugarske je govorila da se pokazalo kako je ugovorni angažman i tržišni princip u pozorištu “izuzetno velika opasnost za umetničke domete i postignuća”. Govoreći o praksi u svojoj zemlji ukazala je na probleme koji proističu iz činjenice da pozorišta nemaju dovoljno stalnih glumaca u svojim ansamblima.

Zemlja u kojoj su sva pozorišta repertoarska i u potpunosti podržana od države, koja time zapravo podržava publiku, je Rusija. Boris Jukananov iz Moskve (Elektroteatar “Stanislavski”) je govorio i o važnosti teatra u tamošnjoj kulturnoj politici.

Sredine za koje se može reći da ipak imaju sređen normativno – finasijski ambijent su Nemačka i Austrija.

U Austriji postoje i pozorišta potpuno podržana od države i ona koja funkcionišu na tržišno-projektnom principu. Pomenimo, kako se moglo čuti, na godišnjem nivou izdvaja se 163 miliona evra samo za Operu, Burgteatar i Folks bine u Beču. Ana Badora iz bečkog Folksteatra je, između ostalog, istakla da projektno pozorište i ugovorni princip imaju svoje mesto na kulturnoj sceni ali da potpuna primena tog modela nije dobra kao i da ima ozbiljne negativne posledice po umetničku budućnost i razvoj teatra.

Tamara Vučković je između ostalog govorila o tome da Jugoslovensko dramsko ima samo 26 zaposlenih glumaca, a ukupno zaposlenih u tom teatru je 94, dok ih je, primerice 2005. bilo 165, i o problemima koji iz te činjenice proističu.

Bilo je, kažu učesnici, na skupu i zanimljivih momenata. I dok je, na primer, Aleksandru Dariu iz Teatra Bulandra iz Bukurešta prepričavao događaje koji se javljaju tokom svakodnevnog rada u pozorištu, drugi učesnici potvrđivali su da imaju slična iskustva.

Ukratko, pozorišta iz bivših socijalističkih zemalja se uglavnom sreću sa istim problemima pri čemu je iskustvo pokazalo da su oni teatri koji su krenuli u reforme, odnosno prelazak na ugovorni sistem angažovanja i projektnu produkciju stali na pola puta jer se ispostavilo da je to u praksi put ka velikom padu kvaliteta, pa i gašenju. Neka od velikih pozorišta na zapadu polako vraćaju repertoarski sistem, a projektno poslovanje u pozorištu se u nekim slučajevima ispostavilo kao mnogo skuplje nego poslovanje pozorišta koje je repertoarsko i ima stalni ansambl.

Na konferenciji u JDP- u su učestvovali direktori pozorišta članica UTE iz Grčke, Rumunije, Austrije, Luksemburga, Francuske, Rusije i Bugarske. Velika Skupština Unije Teatara Evrope biće održana u Folksteatru u Beču 1. novembra kada će domaćin skupa biti direktorka Folksteatra Ana Badora.

Izvor: Blic

Comments

comments

Related Posts