Dopustiti joj da se pojavi, razotkriti je u svojoj ružnoći i dati joj pritom njen pravi glas i (ne)moć? Starost dolazi iznenada i nenajavljena – Mišel Montenj – prisetila sam se! Bingo!

nesporazum_u_moskvi-simon_de_bovoar_v

Stižemo na sam početak romana-novele „Nesporazum u Moskvi“. Filozofkinje, matematičarke i književnice – ima li šta još o njoj a da nije pomenuto? – a da, rodonačelnice borbe za žensku ravnopravnost – jedinstvene Simon de Bovoar!

Tu, u njenoj noveli, melanholijom su osenčene ispovesti junakinje i njenog životnog partnera u njihovim zrelim godinama. Ako je to o ljubavnoj prolaznosti i beznađu, o uvek komplikovanim i nikad do kraja nedorečenim odnosima roditelja i dece, manje-više prigušene jadikovke za greškama i neostvarenim ciljevima iz mladosti, za propuštenim prilikama i (pogrešnim ideološkim) skretanjima, sve je tu ispričano.

Moskva šezdesetih godina 20. veka. Recimo da se to u ovoj noveli tako zove: neka vrsta nostalgije. Pa, da, tako se i zove, ako čitate od početka ovu knjigu: naizgled nostalgija za nekim prošlim vremenima. Njegovim, Sartrovim, više-manje političkim, ali ne i njenim, više-ličnim, Simoninim. Tako se to čita i tako se i nesporazum završava u ovom romanu. Ako je to roman a jeste, koji usisava unazad, baš kao i sećanje koje se vremenski odmotava unazad.

U pomenutom romanu-noveli, nimalo slučajno se de Bovoarova poistovećuje s likom Nikol. Ona je Nikol! Njen alter-ego.

Profesorka u penziji. Starosti oko 60 godina. Ona je izuzetno intuitivna, senzualna, osetljiva i to izražava upravo kroz svoju polnost. Andre je njen bračni partner, univerzitetski profesror u penziji, ideloški vezan za SSSR i francuske levičare. Starosti oko 65 godina, vezan je za svoju kćerku iz prethodnog braka. Mašu. Ona je poreklom Francuskinja, sada Ruskinja. Ona ovde, u Moskvi, sad stanuje.

Nikol je apriori neko ko ne odgovara baš mnogo ulozi dve, ili (tri) one stvari koje ne znamo o njoj. (iz filma Ž. L. Godara, 1966). No, razotkriće se i to!

U knjizi, o bračnoj krizi i krizi identiteta, kroz koju prolaze Nikol i Andre, smenjuju se gledišta ova dva lika, koja su dodatno zapetljana prisustvom Maše, Andreove ćerke iz prvog braka. U stvarnom životu, nije tajna da je Žan Pol Sartr, životni pratilac Simon de Bovoar, jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka, u Rusiji imao intimnu vezu sa Lenom Zonjinom. Smatra se da je karakter i lik ove žene Simona preinačila u lik Maše iz pomenute novele. Hajde da malo zagolicamo pažnju čitalaca: Nije li to bio razlog što je ova novela (željom autorke), objavljena tek šest godina nakon njene smrti? Dakle, posthumno?

Ono što sledi je naš pokušaj novog čitanja ovog dela: ne treba zaboraviti da je Simon, jednako vična matematici (a i numeroligiji, dakako!), filozofiji, a da ne pominjemo njenih 5,000 ispisanih stranica filozofskih i književnih eseja, rasprava na temu ženske ravnopravnosti, romana…

Šta nam govori broj šest? U ovoj noveli je sve u znaku tog broja: Moskva, šezdesetih, Nikol u šezdesetoj, Andre u šezdeset i nekoj… Nije li broj šest posrednički broj između Principa i objave? Broj uzajamnog davanja i suparništva, broj mistične sudbine? Setite se šta se sve događalo na razmeđi polovine 20. veka, šezdesetih, u tadašnjoj SSSR? A u Evropi?

Ponekad likovi iz ove novele ne nalaze izlaz iz svojih životnih situacija; nekada budu uhvaćeni u vrtlogu istorijskih vremena; nekada grade neki svoj svet političke, rodne i drugih opredeljenosti na koji, svet tek pomalo može da vrši uticaj.

Godine 1966. penzionisani Sartr i de Bovoarova putuju u Moskvu. Tu je ključ nesporazuma – ne samo sa samom sobom, već i sa njenim sukobom sa Sartrom. Njene preokupacije su: kako da se pomiri sa starenjem, gubitkom energije, one seksualne i one mladalačke, svojim položajem intelektualke na marginama, u penziji. Iskrsavaju tu i njegove i njene sumnje, iz vizure muškarca, a i žene. Provlače se kroz dve tanane misli, u dijalogu koji je začudno vođen perom sjajne spisateljke. U raspravama Maše i njenog oca, u Moskvi, Sartr svojim dotadašnjim političkim uverenjima kao da više ne veruje.

U „Nesporazumu u Moskvi“, nesporazum naizgled izbija prilikom putovanja. U stvari, nastavlja se… na relaciji Pariz – Moskva… Da li iz opsesije, ljubomore, strahova, ljubavi ili osećaja smrti? Svega, pa i ideologije?

Uostalom, prosudite sami.

Autor: Mirjana Marinšek Nikolić

Izvor: Laguna

Comments

comments

Related Posts