Ove godine Festival „Teatar u tvrđavi“ biće u znaku velikih pisaca.

Vilijam Šekspir, kao jedan od najvećih simbola na zastavi britanske imperije, veliki pesnik, raskošni dramaturg koji je kao retko ko nadahnuto pisao o ljubavi, o dobrom čoveku i o zlom čoveku. Njega ćemo predstaviti komadom „Julije Cezar“.

Jedan nemac, Bertolt Breht inspirator revolucije u modernom pozorištu, rasan pisac, vrhunski reditelj, začetnik svega što se danas u Evropi zove modernim pozorištem. Nije nevažno reći da je bio antinacista i sa Tomasom Manom, jedan od prvih emigranata koji su napustili zahuktali Treći rajh.

Branko Ćopić, ljubav, sećanje, rat, detinjstvo, načitaniji i najprevođeniji pisac kod nas. Ako je jedan od zadataka literature da čoveka učini boljim, da objasni kako život nije kazna nego privilegija, nije bilo boljeg pera od njegovog. Da podsetimo, partizan, antifašista, epikurejac i čovek koji je sam odlučio koliko će trajati njegov život.

Dobrica Ćosić, pisac koji nas je uspavane probudio romanom „Vreme smrti“ i podsetio na stradanje i junaštvo naših bliskih predaka, koje smo, čini se, posle sto godina zaboravili i možda zbog tog zaborava danas i stradamo.

Brana Crnčević, svetla tačka pobune, jedan od prvih među piscima koji je govorio pohvalno o svom ocu, svojoj majci i o jeziku kojim piše… Zabranjivan od vlasti kao i Branko Ćopić, kao i Aleksandar Popović, kao Breht, vraća se posle daleke 1965. sa tekstom „Kafanica, sudnica, ludnica“ tamo gde mu je i mesto, pred publiku.

Majkl Frejn, u svakom od nas crne dane smenjuju beli dani, pa opet crni a da ne bi bilo uvek tako nema bolje medicine od pozorišta. Komad Majkla Frejna „Iza kulisa“ ima moć da razgrne našu tamu, da nam izmami smeh do suza i pošalje kućama u udoban san.

Zato, dobro došli u pozorište.

Comments

comments

Related Posts