Na početku behu on, ona i on. On je Goran. Neostvareni novinar koji je u jednom trenutku postao i zanavek ostao kafanski muzičar. Večeras će mu njegova devojka, posle pet godina veze, reći kako je „možda najbolje da se ne viđamo neko vreme“. Ona je Sara. Nije važno u kojoj kancelariji radi jer i ovako nije prijavljena u toj nevladinoj organizaciji, a i ne voli svoj posao. Ona će večeras svom dečku, posle pet godina veze, reći kako je „možda najbolje da se ne viđamo neko vreme“. On je Darko najpolusjebaniji poluintelektualac od svih junaka i junakinje ove priče. Zaljubljen je u Saru i večeras će se ponovo naći sa njom. A tu su i osoba A (Đorđe Ilić), osoba B (Đorđe Ilić) i osoba C (Đorđe Ilić). Njihove sudbine će se spojiti jedne tople avgustovske večeri u koju je smeštena ova priča.

U nesvakidašnjem romanu Sutra ćemo koji je objavila Književna radionica Rašić Bojan Marjanović nam kroz priču o ljubavnom trouglu na kakve smo često i prečesto nailazili na stranicama knjiga iz ljubavne geometrije pripoveda generacijsku priču o onima koji su nastupili posle mračnih devedesetih. Stasali u postpetooktobarskoj Srbiji „neki novi klinci“ su spremni da žive kako znaju i umeju. Niko od njih nema sigurnu budućnost, rade povremene, privremene i loše plaćene poslove, za razliku od roditelja, i dalje naloženih na državne bolnice koje kao da su izašle iz stripova o Alanu Fordu, mogu da računaju samo na privatnu lekarsku praksu, žive od danas do sutra u svetu koji ne mari mnogo za njih. Darko, Sara i Goran su rođeni za ljubav, poeziju, za lepe snove, pastoralne živote iz američkih sapunica i srećne krajeve iz romantičnih komedija. Međutim, na početku ih niko nije ništa pitao i oni jednostavno moraju da žive okruženi nasiljem svake vrste, grubim ljudima, krvavim naslovnicama tabloida, korumpiranim političarima, nemilosrdnim kriminalcima i običnim nasilnicima iz kraja.

Kroz priču o sebi on, ona i on nam pričaju priču o društvu u kome su se zatekli, o kakvoj-takvoj prošlosti i nikako-takvoj sadašnjosti. Društvu u kome je budućnost izvesna kao i ulov Pere Kojota. U pitanju je i aktivistička i angažovana literatura jer autor kroz niz ciničnih i zajedljivih zapažanja junaka iznosi kritiku društvene stvarnosti.

Roman Sutra ćemo Bojana Marjanovića je pravo malo osveženje na domaćoj književnoj sceni. U pitanju je pitak, angažovani ,roman koji se sa lakoćom čita, ali koji tokom čitanja zahteva punu pažnju i intelektualno, emotivno i ideološko angažovanje. Marjanović od svojih čitaoca čini saučesnike, gotovo zahtevajući da emotivno prožive svaku rečenicu koju junaci izgovore ili pomisle. Uprkos pomalo neočekivanom i originalnom književnom pristupu autora Sutra ćemo je duboko ličan, gotovo autobiografski, roman koji pleni i koji neće razočarati onoga ko ga bude čitao. Nije slučajno što je Bojan Marjanović za ovaj roman dobio NIN-ovu stipendiju za roman u nastajanju.

Goran, Darko i Sara su pripadnici generacije mladih ljudi postindustrijskoga globalnoga kapitalizma koji, za razliku od ranijih generacija iz razdoblja socijalne države u Evropi, koje su mogle računati na teško stečena radnička prava i socijalne pogodnosti kao što je stalno zaposlenje koje im je osiguralo penzijsko i zdravstveno osiguranje, određeno osmočasovno radno vreme, godišnje odmore, slobodne vikende i sindikalno organizovanje, više ne mogu računati na to.

Jedino što im preostaje jesu ljubav, nasilje i borba za opstanak.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts