Probudio se u krevetu bez ikakvog sećanja na prethodnu noć. Da stvar bude gora, pored njega je ležala potpuno naga žena. Potpuno naga i potpuno mrtva. A on nema pojma ko je ona i kako se našla u agregatnom stanju u kome se našla.

Samo godinu dana ranije stvari su izgledale daleko bolje. Taman je završio svoj novi roman, Barbara, posle sedmogodišnje veze više nije bila sa njim, tako da je morao da nađe novi smisao svemu ovome što radi, ali, bože moj, život je bio pred njim. Barem više nije u ludnic… ovaj… psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa (za one koji su bili previše otvorenog tipa). Pre deset godina je izašao iz nje i više ne želi da se vrati tamo.

On je pisac, a ne tamo neki ludak ili ubica. I zato mora da se otarasi leša. Telo mrtve žene stavlja u prtljažnik svog automobila i kreće na put, na put sa koga se svakako neće vratiti isti i nepromenjen.

Ovo bi ukratko bio uvod u roman Stop mladog srpskog autora Strahinje Popovića koji je objavila izdavačka kuća Teovid. Popović uzima krimi zaplet kao povod da nas povede putevima uma i podsvesti glavnog junaka. Kako put odmiče autor nam otkriva sve više i više detalja o protagonisti i njegovom ranijem životu. Zadirući sve više u prošlost glavnog junaka Popović nam sve više otkriva kakva će biti njegova budućnost.

Strahinja Popović je mlad autor i to se tako jasno vidi u ovoj priči. Ono što je dobro jeste da je Popović autor koji može da se razvija i napreduje i da jednoga dana ostavi traga u domaćoj književnosti. Stop je prvi korak koji nam skreće pažnju na ovog autora na koga bi trebalo da obratimo pažnju u budućnosti.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments