Stambena zgrada i njeni stanari glavni su junaci „nove“ Saramagove knjige Staklena kupola koju je, u sjajnom prevodu Jasmine Nešković i Jovana Tatića, nedavno objavila izdavačka kuća Laguna.

Siromašni stari obućar sa suprugom koji, umesto dece, prihvate mladog podstanara „kao svoga“, dve sestre udovice i njihove ćerke sa sasvim različitim strastima, Špankinja koja nezadovoljna životom u braku sanja o povratku u otadžbinu, roditelji zabrinuti za svoju mladu i naizgled lakomislenu ćerku, lokalna prostitutka i njena majka, bračni par koji nakon smrti ćerke nikako ne može da pronađe novi plam života… Svi ti pripadnici radničke klase pokušavaju da se snađu najbolje što znaju i umeju i da na nevešti način pronađu smisao u monotonoj svakodnevici u kojoj su osuđeni da prožive dane svojih života kao i da prežive kompromise koje su morali da naprave zarad zajedničkog života. „Još je daleko dan kada će biti moguće stvarati na temeljima ljubavi“, glasi poslednja rečenica ovog romana.

Saramago je ovaj roman želeo da objavi još davne 1953. godine kada je, kao tridesetjednogodišnji mladić, tek započinjao svoju književnu karijeru koja će kulminirati dobijanjem Nobelove nagrade za književnost (prva koja je dodeljena jednom portugalskom piscu). Urednik je negde zaturio (ili „zaturio“) rukopis tako da je Saramago na odgovor morao da sačeka više od trideset godina. Kada je posle trideset i šest godina čekanja pisac konačno dobio odgovor od izdavačke kuće odlučio je da roman ne bude objavljen pre njegove smrti. Izdavač je postupio prema željama slavnog pisca i Staklena kupola je prvi put objavljena 2011. godine, čak šezdeset godina nakon što je napisana.

Ovaj roman koji govori o životu radničke klase i ljudi sa margine društva tokom Salazarove diktature u jeste jedan početnički roman koji nagoveštava pisca kakav će Saramago kasnije postati. Delo je napisano klasičnim stilom, sa svim znakovima interpunkcije, kako to već jezička pravila nalažu. Interesantno je da se mladi pisac odvažio da kao jednu od tema obradi i lezbijsku ljubav i privlačnost jedne žene prema drugoj što je hrabar potez za to doba kada se o takvim stvarima nije javno govorilo i pisalo. Kada je nekoliko decenija kasnije u svom delu Jevanđelje po Isusu Hristu pisao o Isusu zainteresovanom za seks Saramago se suočio sa tako snažnim pritiscima konzervativne vlasti javnosti da je odlučio da ode u dobrovoljno izgnanstvo na španska Kanarska ostrva gde je živeo do svoje smrti.

Ne bi trebalo da se zavaravamo. Staklena kupola nije Godina smrti Rikarda Reiša, Jevanđelje po Isusu Hristu ili Smrt i njeni hirovi već skica za genijalne radove koje će ovaj majstor pisane reči jednog dana stvoriti. Uprkos tome Staklena kupola jeste pravi mali književni kovčežić sa nakitom čiji sadržaj otkriva prava male literarne dragulje svakome ko voli, ne samo Saramaga, već kvalitetnu i lepu književnost.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts