Uoči 10. godišnjice napada na Njujork i Vašington, nekad najtraženiji terorista Osama bin Laden spremao se da obznani nameru uništenja Amerike novim napadom na SAD, ali četiri meseca ranije, maja 2012. godine, u tome ga je omeo upad američkih “Foka” u njegovo pakistansko skloništu u Abotabadu. Bin Laden je ubijen, ali njegova namera ipak je obznanjena, tri godine kasnije, odlukom Bele kuće da, u okviru kampanje za veću transparentnost, objavi deo tada zaplenjenih dokumenata.

Vest point je već objavio delić Osamine “zaostavštine” 2012. godine. Sadašnjem objavljivanju novih 103 dokumenta i video-snimaka prethodilo je njihovo “rigorozno” prečešljavanje u kancelariji direktora Nacionalnih obaveštajnih agencija.

Centralni deo čine Bin Ladenove poruke sledbenicima da ostanu usredsređeni na napade na SAD, ali i da ne koriste internet, često menjaju kartice mobilnih, ali i vode računa o higijeni i zdravlju… Zaplenjena je i kolekcija porno filmova, ali pošto je u skloništu boravilo 22 ljudi ne zna se sa sigurnošću da li je to bio Bin Ladenov omiljeni žanr.

Objavljen je i deo lične prepiske sa njegovom višečlanom porodicom u Iranu, sa kojom je težio da se ujedini. Ona uključuju i prepisku sa sinom Hamzijem, jednim od njegovo dvadesetoro dece. Spremao ga je za naslednika, ali nikada se nisu ponovo videli i ne zna se gde je on sada.

Mnogo dokumenata je o osoblju Al kaide i protoku desetina hiljada evra namenjenih terorističkoj mreži, ali i prijava za priključenje terorističkoj grupi, koja je uključivala i pitanje o hobiju kandidata i njihovoj spremnosti da postanu “mučenici”.

U jednom od pisama Bin Laden se ruga Bušovom ratu protiv terorizma koji nije uspostavio stabilnost ni u Iraku, ni u Avganistanu. Među pismima lične prirode, izdvaja se jedno koje otkriva i njegovo romantično lice.

– Znaj da ispunjavaš moje srce ljubavlju i divnim sećanjima – pisao je terorista Kajriji, jednoj od svojih žena.

Portret Bin Ladena upotpunjavaju knjige koje je čitao tokom šest godina izolacije na imanju u Abotabatu. Koliko je bio opsednut uništenjem Amerike, toliko je uronio u upoznavanje neprijatelja. Čitao je “Obamine ratove” Boba Vudvorda, knjigu Džona Hjua-Vilsona o vojnim obaveštajcima, analize američkih eksperata za terorizam, ali i “Kratki vodič razumevanja islama”.

Ne iznenađuje da se među Osaminom kolekcijom omiljene literature nalaze knjige kritičara američke moći, kao što su Noam Čomski, Džon Perkins, ili “Pad velikih sila” Pola Kenedija. Najomiljenija literatura su mu bile teorije zavere. Čitao je o iluminatima i masonima, ali i knjigu koja tvrdi da je napad na SAD 11. septembra 2001. godine bio “posao iznutra”.

Izvor: Večernje novosti

Comments

comments

Related Posts