Marko Šelić Marčelo ima običaj da ispravi novinare kada ga pred intervju najave kao „svestranog momka“: „Taj kompliment pripada nekome ko je istovremeno i astrofizičar i stolar i ginekolog. Sve moje aktivnosti tiču se jednog istog: bavljenja pisanjem. A sve što pišem je o ljudima, psima i mišima.“ To čini kroz prozu, novinske kolumne i muziku. Po struci bi bio profesor srpskog jezika i književnosti, da ga od toga ne deli još koji ispit. Objavio je četiri studijska albuma – De facto (2003), Puzzle shock! (2005), Treću stranu medalje (2008) i Decu i Sunce (zajedno sa svojom grupom Filter, 2010), te roman Zajedno sami (2008), zbirku tekstova O ljudima, psima i mišima (2009), roman Malterego – knjiga prva: Rubikova stolica, i stotinak kolumni za razne redakcije. Posebnu pažnju javnosti skrenuo je tekstovima svojih pesama, kojima je zavredeo priznanja poput nagrade TV Metropolis (najbolja pesma) i Davorin za 2006. i 2009. godinu (najbolji urbani/rock album), a spot za Pozerište prvi je srpski spot uvršten u World chart express evropskog MTV-a. Prvi album bio je najprodavanije izdanje godine na listi IPS-a, koja se uzimala za najrelevantniju u zemlji kada je alternativna muzika u pitanju. Nekoliko godina objavljivao je kolumne u Politici,ali i u Huperu, gde je vodio i rubriku o stripovima. Ovaj angažman ovenčan je Nagradom za najboljeg mladog strip esejistu na Desetoj smotri mladih strip autora Balkana (2010), a od 2009. i poslom jednog od urednika u redakciji Veselog četvrtka, najvećeg domaćeg izdavača stripova. Učestvovao je u više akcija REX-a, Centra za nenasilje i Centra za ratnu traumu, na temu tolerancije među narodima ex-Yu i delovanja muzike i književnosti na promenu svesti mladih. Udruženje izdavača i knjižara Vojvodine dodelilo mu je titulu ambasadora knjige i čitanja (2007), a roman Zajedno sami dobio je Popboksovu nagradu publike za najbolju knjigu 2008. Pozorište DADOV adaptiralo ga je u predstavu 2010. Iste godine, časopis The Men proglašava autora „čovekom godine“ u kategoriji New Idol. Godine 2012. pesmom Čep uključuje se u akciju borbe protiv trgovine ljudima i radne eksploatacije, pokrenutu od strane NVO Astra. Objavljuje osmo izdanje romana Zajedno sami, kome je priključena i dramatizacija, te novi roman Malterego – knjiga prva: Rubikova stolica, čime započinje trilogiju na kojoj će raditi narednih nekoliko godina. Prvi tiraž rasprodat je tokom 57. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, a iste godine Šelić otvara 49. Niški sajam knjiga i grafike. Malterego osvaja Popboksovu nagradu za najbolju knjigu u 2012. godini, a Šelić se 2013. našao na listi sto najuticajnijih Srba prema magazinu Nedeljnik. Živi i radi u Beogradu, radnim danima. Vikendima tutnji Balkanom zajedno sa saborcima iz Filtera i pančevačkog sastava Iskaz, ili drži svoje književne večeri i tribine.

Na pitanje portala MONDO koje su tri knjige koje bi preporučio za “obavezno” čitanje do punoletstva on odgovara:

“Samo tri? I samo knjige? Ne znam koliko su Kafka, Kami, Borhes, Po ili Dostojevski po svačijem ukusu – tako različiti, nekima teški ili čak mučni, za mene objedinjeni jednakom antenom za teskobu – ali verujem da Selindžerov ‘Lovac u žitu’ i dalje igra svoju ulogu u tim godinama jednako dobro kao i ranije, te da je dovoljno pitak da i oni nestrpljiviji čitaoci ne izgube volju. Posle toga, može nešto od pisaca koje spomenuh iznad. A pre toga, strip – po slobodnom izboru. Zašto? Zato što su dobra ‘navlakuša’ na čitanje uopšte i zato što poznavanje popularne kulture svakako podrazumeva i uvid u devetu umetnost, strip. Naravno, bilo bi veoma lepo da se odabere bar jedan domaći pisac koga ćemo upoznati detaljnije nego što školska lektira naređuje. Zašto? Da se bude ponosan na nešto konkretno, a ne na mit o tome kako smo veličanstveni zato što smo naprosto veličanstveni”.

Comments

comments

Related Posts