Najcitiraniji izraz iz knjige Mihajla Bulgakova Majstor i Margarita jeste onaj da „rukopisi ne gore“. Majstor, glavni junak romana koji ima mentalne probleme kao i one koji su izazvani pritiskom staljinovog režima, spaljuje svoj rukopis u želji da se oslobodi tog pritiska. Međutim, Voland, koji je u stvari Sotona lično, kasnije mu predaje spaljeni rukopis uz ove čuvene reči. I sam Bulgakov je prvu verziju ovog romana spalio iz istih razloga kao i njegov lik iz romana.
U prvom delu Sarvantesovog Don Kihota njegova služavka i sveštenik prelistavaju knjige o vitezovima koje su pripadale Don Kihotu da bi shvatili šta je njega iz njih nateralo da poludi. U nekoj vrsti verskog zanosa oni spaljuju većinu ovih knjiga.
U japanskoj knjizi za mlade Tošokan Senso autor Hiro Arikava oslikava sukob dve vojne obaveštajne službe posle odluke japanske vlada da, kao sredstvo u cenzuri, odobri i spaljivanje knjiga.
Američki pisac Natanijel Hathorn napisao je kratku priču Zemaljski holokaust u kome daje prikaz društva koje uništava sve što na bilo koji način može da se posmatra kao uvredljivo, pa i literaturu. Na kraju spaljuju i Bibliju.
U čuvenoj knjizi Reja Bredberija Farenhajt 451 knjige su stavljanje van zakona i vatrogasci imaju zadatak da ih spaljuju. Kratka priča koja je prethodila romanu inspirisana je nacističkim spaljivanjem knjiga u Nemačkoj.
Ko nije osetio tugu kada je u romanu Ime Ruže Umberta Eka spaljena celokupna biblioteka srednjevekovnog manastira?
U Orvelovoj knjizi 1984 postoji nešto što se zove „rupe za pamćenje“ koje služe za uništavanje svih knjiga koje su nepodesne za vladajući režim Velikog Brata. A spominje se i „potpuno uništenje svih knjiga izdatih pre 1960. godine“.
U knjizi Put u središte zemlje Žila Verna Aksel i njegov ujak Lidenbrok žele da, koristeći ideje jedne stare knjige koju je napisao Arni Saknusem, krenu u istu avanturu kao i njen autor. Kada je Aksel sugerisao svom ujaku da pre nego što se odvaže da krenu na ovo putovanje konsultuju i u druge rukopise ovog autora, profesor mu odgovara da je to nemoguće jer su sva duga njegova dela spaljena posle njegove smrti jer je Saknusem bio u sukobu sa vladajućim režimom države u kojoj je živeo.
Ovaj tekst je prvi put objavljen u Bookvaru broj 06, 21. 10. 2013.
