Kada je izdavačka kuća Akashic Books (Akašikove knjige) iz Bruklina objavila zbirku priča Bruklin noar nisu ni pomislili da će ova imati toliko uspeha i da će nakon nje, uslediti čitav niz sličnih knjiga. Početna ideja nije bila da se započne posebna edicija, jer kako i sam osnivač ove izdavačke kuće Džon Templ kaže, „antologije nisu komercijalne“. Međutim, nakon velikog uspeha zbirke Bruklin noar ova izdavačka kuća nastavila je sa izdavanjem noar priča iz celog sveta (do sada je objavljeno 114 zbirki). Početna ideja je bila da daju omaž Bruklinu, gradu sa velikom etničkom raznovrsnošću. I tako je sve počelo.

U srpskom prevodu ove zbirke počela je da objavljuje izdavačka kuća Službeni glasnik. Prvo je izašla zbirka priča Istanbul noar (o kojoj je Bookvar već pisao), zatim Amerika noar da bi nedavno, u prevodu Milana Đurića, bila objavljena i zbirka Sankt Peterburg noar.

Sankt Peterburg osnovao je Petar Veliki pre tri veka sa idejom da preko ovog grada u blizini mora načini ruski pristup Baltiku. Grad je od 18. do 20. veka bio prestonica Ruskog carstva i značajan evropski kulturni centar.

Ako se osvrnemo na rusku književnost ovaj grad je verovatno najviše „noar“. U njemu Dostojevski smešta radnju svog čuvenog romana Zločin i kazna, Puškinove priče Pikova dama i Bronzani konjanik smeštene su u ovom gradu, a tu su i Peterburške priče Nikolaja Gogolja.

Danas je Sankt Peterburg poznat i po velikoj stopi kriminala, zloupotrebama droga, seksualnog nasilja i naručenih ubistava, tako da nije slučajno što se veliki broj kriminalističkih serija odvijaju upravo u ovom gradu.

Urednice zbirke Julija Gumen i Natalija Smirnova odabrale su zanimljive noir priče ruskih autorki i autora. Pokušaćemo da u kratkim crtama dočaramo o čemu se u njima radi.

U priči Dan obuke mladi policijski istražitelj provodi svoju prvu radnu noć na poslu. Njegov prvi leš je radnik koji se ugušio knedlom. Kako noć odmiče, leševi se nižu u siromašnoj periferiji Sankt Peterburga, a onda se ponovo pojavljuje leš onog istog radnika sa početka smene. Da li je moguće umreti dva puta u toku jedne noći u dva različita kraja? Da li će mladi i neiskusni istražitelj rešiti misteriju dve smrti jednog čoveka?

U priči Šesti jun slušamo ispovest čoveka koji je upravo izašao sa robije. U zatvoru je bio jer je voleo jednu Tamaru i mrzeo jednog Borisa Jeljcina. Toliko ga je mrzeo da je odlučio da izvrši atentat na njega.

U priči Probudi se, sada si mrtav upadamo u klasičnu noar priču o privatnom detektivu koji istražuje slučaj finansijske prevare. Tu su bar, barska pevačica, sumnjiva starica, tajanstveni i sveznajući šef, kao i pilule koje je detektiv prestao da uzima.

Anatolij je na korak od vrha. Budući odbornik u skupštini i zamenik gradonačelnika, bivši sportista i sadašnji porodični čovek. Na početku priče Sat veštica Anatolij ulazi u noćni klub kako bi ulovio neku kurvu (jer, zna on, sve su one kurve). Eto, baš ta crvenokosa (a crvenokose su, poznato mu je, posebno vatrene) kurva naprosto želi da mu posluži kao lovina i komad mesa na trpezi njegove pohote. Crvenokosa mu predlaže da čin snošaja obave na izložbi sprava za mučenje koju je upriličio Muzej Dostojevskog. Naravno da pristaje. I naravno da u ovoj priči ništa neće biti uobičajeno.

Koljan je mračni tip iz sive zone koji živi u kući od crvene cigle blizu mosta. Šurka je klinkica koja je na dobrom putu da do punoletstva umre od droge ili neke polne bolesti. Kada je Koljan dovede da živi sa njim u kućici od crvene cigle njen život dobija na kvalitetu. Međutim, život u svili i kadifi koji padne sa neba ima svoju cenu, a kuća od crvene cigle krije svoju tajnu. Tajnu saznajte u priči Peau de chagrin.

Pljačka zlatare nije pošla po planu. Stari juvelir je stradao i provalnik mora da se skriva na brodu u Luci pijanih dok leševi samo plove Nevom. Može li se pobeći od svoje savesti saznajte u priči Luka pijanih.

U priči Jedva kapljica ljubomorni pisac prati suprugu, ali umesto prevare nalazi inspiraciju za novu priču.

Brza struja je priča o mladoj, veoma siromašnoj i još više gramzivoj balerini Maši. Maša je trebalo da živi samo za umetnost. Ali novca je tako malo. Premalo. Njen susret sa bogatim ruskim tajkunom promeniće njenu sudbinu iz korena.

Anja je bila tinejdžerka u ono sovjetsko doba kada su združene snage drugova iz KGB-a i drugova kriminalaca počeli da grade ruski put u kapitalizam. Iako funkcionersko dete sa svim privilegijama, Anja je očarana ljudskim talogom i svetom sa dna. Kroz tu sivo zonu tumara narednim decenijama da bi prilikom susreta sa starim prijateljem iz tog miljea otkrila ko je njen Gospodin Pravi iliti Fantom iz opere. Saznajte i vi u priči Fantom iz opere zauvek.

Kejt je imala svega godinu dana kada je roditelji evakuisali iz raspadajućeg SSSR-a i odveli u SAD. Sada se, u priči Krcko Oraščić, iz američkog sna vraća u rusku noćnu moru kako bi pronašla svoju mlađu sestru koja je nestala negde na ulicama Sankt Peterburga. Da bi je pronašla ona mora da se spusti u kanalizaciju, među pedofile, trgovce decom, podvodače i pacove i da se suoči sa kraljem skitnica, misterioznim Krckom Oraščićem.

U priči Paranoja grupa mladića se okuplja u stanu kako bi snimali muziku. Međutim, oni samo gledaju klipove na internetu i mešaju halucinogene opijate. Ubrzo počinje da ih drma paranoja.

Demijen Iljić je kustos prirodnjačkog muzeja pri univerzitetu. On je i odličan majstor za prepariranje i sa lakoćom nabavlja nove i egzotične primerke prepariranih životinja. Sa druge strane, studenti i studentkinje su počeli da nestaju bez traga. Kako će se završiti Iljićeva ljubav prema zgodnoj laborantkinji Leri saznajte u priči Dlakava sutra.

Kakve veze ima opsesija Petra Velikog da napravi sopstveni kabinet čudesa i noćne more dečaka Ilke više od dve stotine godina kasnije otkrijte u priči Kabinet čudesa.

Posebnu draž knjizi daje mapa Sankt Peterburga koja se nalazi na početku zbirke i na kojoj su označeni leševi i delovi grada u kojima su se oni našli u ovim pričama. Ovim se stvara poseban ugođaj, osećaj šetnje kroz grad, istraživanja i otkrivanja mračnih strana biše prestonice.

Mladi i aktuelni ruski književnici i književnice, čije se biografije nalaze na kraju knjige, dali su sve od sebe da nas prošetaju kroz senke Sankt Peterburga. Hvala im na ovoj lepoj književnoj razglednici i mapi grada.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments