Razlika u godinama – od književnog klasika do Tvitera


Kada neko želi da privuče pažnju na Tviteru potrebno je da samo tvitne pitanje o vezama u kojima između partnera postoji znatna razlika u godinama.

Tako zvuči tvit koji će nesumnjivo privući dosta pažnje, komentara i izazvati niz burnih diskusija.

Razlika u godinama je, uprkos emancipaciji kroz koje društvo neprekidno prolazi, nešto što i dan danas privlači veliku pažnju.

U minulim vremenima u kojima su dominirali ugovoreni brakovi, razlika u godinama nije bila u fokusu tračeva jer je to bilo nešto normalno. Žena je bila tek roba u igrama moćnih i bogatih porodica. Tek kada se u brak umešala i ljubav stvari su postale zanimljive.

Toliko je pitanja koje svaki radoznali malograđanin želi da postavi kada vidi nešto što odskače od norme. Upravo je velika razlika u godinama nešto što je danas retko.

Ali postoji. Danas, kao i juče.

Upravo razlika u godinama između ljubavnika tema je romana Tamni cvet Džona Golsvordija koju je u prevodu Aleksandra Vidakovića objavila izdavačka kuća Dereta.

Foto: Milan Aranđelović

Poznat po svom kapitalnom delu Saga o Forsajtima Golsvordi nam i ovde donosi poprečni presek više britanske klase na razmeđu vekova. Znatno manjeg obima nego poznatije delo, Tamni cvet nam u formi triptiha donosi priču o Marku Lenanu i njegovim ljubavima u tri životna doba.

U prvom delu naslovljenom kao Proleće Mark je mladi student na Oksfordu koji se zaljubljuje u daleko stariju suprugu svog profesora. U delu pod nazivom Leto, pratimo Marka u naponu životne i kreativne snage kako se zaljubljuje u devojku svojih godina, dok u poslednjem delu Jesen vidim već ostarelog Marka kako se zaljubljuje u šiparicu.

Kroz ove tri ljubavne priče Golsvordi pokušava da prodre u dušu mladih i starih ljubavnika u želji da otkrije ono što i oni radoznali tviteraši pokušavaju da dokuče.

Iako je na površini potraga za porivima koji nagone čoveka da radi nezamislive stvari kada se zaljubi, ovo nije samo ljubavna priča. Tamni cvet je i prikaz engleskog društva krajem devetnaestog o početkom dvadesetog veka. Roman je prvi put objavljen 1913. godine, godinu dana pre početka rata koji će zauvek promeniti društvo opisano u ovom romanu.

Ovo je takođe i priča o umetniku i njegovoj borbi da se izbori sa nedaćama i preprekama koje konzervativno društvo stavlja pred kreativne umove i da nađe svoje mesto pod suncem. I sam Golsvordi je prošao kroz slično iskustvo kada je napustio studije prava kako bi se posvetio književnom radu.

Osim opisivanja društva Golsvordi se bavi i pokušajima da se ono promeni. Zalagao se za reformu penzionog sistema, za prava žena, zaštitu životinja. Bio je protivnik lova i zloupotrebe životinja u lovu. Pozvao je svoju vladu da objavom rata Nemačkoj zaštiti Belgiju. Nakon što ga je vojska odbila, Prvi svetski rat je proveo u bolnici u Francuskoj brinući se o ranjenicima. Odbio je titulu viteza za koju ga je predložio premijer Dejvid Lojd Džordž jer je smatrao da je pisanje dovoljna nagrada za svakog književnika.

Izabran je za prvog predsednika Međunarodnog PEN centra, a sav novac koji je dobio od Nobelovog komiteta prosledio je upravo ovoj organizaciji. Zbog bolesti nije mogao da prisustvuje dodeli Nobelove nagrade. Preminuo je svega nekoliko nedelja nakon što je dobio ovo priznanje.

Iza sebe je ostavio dela kao što su Saga o Forsajtima, Moderna vremena, Čovek iz Devona, Patricije… zatim niz drama, priča kao i eseje o umetnosti.

Tamni cvet je i dalje veoma lako čitljiv i prijemčiv roman o ljubavi, umetnosti i društvu. U pitanju je vanvremenska priča koja svojim temama nadilazi doba u kome je napisana. Klasik koji i danas valja čitati.

Piše: Milan Aranđelović