Arhipelag i Dom omladine Beograda organizuju razgovor Danilo Kiš ili Noć i magla u četvrtak 22. februara, na dan piščevog rođenja, u sali Amerikana s početkom u 19 časova.

U razgovoru učestvuju pozorišni reditelj Boris Liješević i pisci i književni kritičari Srđan Vučinić i Gojko Božović.

Neposredan povod za razgovor o dramama Danila Kiša jeste činjenica da se upravo navršava pedeset godina od nastanka piščevih drama Elektra i Noć i magla.

U razgovoru Danilo Kiš ili Noć i magla biće predstavljena nova čitanja Kišovih televizijskih i pozorišnih drama: Noć i magla, Papagaj, Drveni sanduk Tomasa Vulfa i Mehanički lavovi, kao i dva piščeva filmska scenarija: Marin Držić Vidra i Končarevci.

Iako su ova dva scenarija poručena od strane tada značajnih filmskih kuća, oni su iz različitih razloga ostali nerealizovani. Ova dva filmska scenarija prvi put se objavljuju u okviru nekog izdanja izabranih ili sabranih dela Danila Kiša.

Dok su filmski scenariji Marin Držić Vidra i Končarevci pisani na samom kraju sedamdesetih godina, Kiš TV i pozorišne drame piše u rasponu od polovine šezdesetih do kraja sedamdesetih godina.

Posetioci večeri moći će da pogledaju projekciju TV drame Noć i magla.

Drame i filmski scenariji Danila Kiša objavljeni su u dve knjige u okviru Dela Danila Kiša u 10 knjiga koja je objavio Arhipelag, kao ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Kišova najpoznatija drama Elekra objavljena je u posebnoj knjizi, zajedno sa piščevim pesničkim opusom, dok su tri TV drame, dramatizacijha Grobnice za Borisa Davidoviča i filmski scenariji objavljeni u knjizi Noć i magla.

Danilo Kiš je pisac koji ima ne samo tumače nego i čitaoce koje neprestano stiče i u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Kiša stalno budu dostupna i da budu predmet novih čitanja i razgovora. Knjige Danila Kiša, bolje od ma čega drugog, po­kazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva. Delo Danila Kiša potvrđuje piščeve reči s početka osamdesetih godina o „veličanstvenom mehanizmu koji ne dozvoljava da se svet obesmisli, da reči izgube svoje značenje“.

Comments

comments

Related Posts