Beogradsko dramsko pozorište proslaviće 20. februara sedam decenija postojanja i tom prilikom biće premijerno izvedena predstava “Poslednji rok” Valentina Rasputina u dramatizaciji i režiji Valerija Kirilova.

Predstava je proizvod saradnje BDP-a sa Volkov teatrom iz Jaroslavlja započete 2015. godine.

Prošle zime je potpisan novi protokol o saradnji koji podrazumeva ne samo razmenu predstava, već i umetnika pa je tako glumac, reditelj i član Volkov teatra Valerij Kirilov gost BDP-a, a članovi ansambla, oduševljeni njegovim načinom rada i energijom, ističu da se ponovo osećaju kao studenti koji uče i otkrivaju sebe. Dok je Milica Milša priznala da je zaljubljena u glumu i energiju Kirilova, Jovo Maksić pohvalio njegov fantastičan pokret, osećaj za ritam i sposobnost da svakog od njih “izvuče iz glumačke uspavanosti”, najstarije članice ansambla Danica Ristovski i Jadranka Selec, koje u alternaciji tumače starice Anu i Mironihu, posebno su zadovoljne procesom rada.

“Posle 40 godina rada, ovo je za mene bila škola. Ssteta što je nisam ranije prošla. Prodrmao je sve glumačko u nama, ali i ono što nosimo kao ličnosti”, rekla je Selec.

Ristovski je objasnila da obe igraju dve uloge – kada je ona Ana, tada Selec igra Mironihu i obrnuto, ali i naglasila da to nije obična alternacija, jer svaka od njih daje i jednom i drugom liku odredjenu autentičnost.

Reditelj je istakao da je reč o univerazalnoj priči, koja je ostala aktuelna i posle 40 godina, a govori o tome kako u jednom trenutku izneverimo sopstvenu prirodu kada “izdajemo” sopstvene roditelje.

Deca dolaze u rodnu kuću da sahrane majku koja je zapravo na samrti, ali ona se odjednom oseća bolje – “oživela” je zato što se deca ponovo okupila oko nje.

Medjutim, svako od njih ima svoje poslove i ne može da se oslobodi podsvesnog pitanja – kada će majka umreti, jer prolazi vreme i oni treba da se vrate svojim obavezama.

Kirilov je objasnio da se priča predstavlja iz dva ugla – ugla šestogodišnje devojčice, koju tumači Tamara Aleksić, pred kojom je ceo život, i umiruće starice koja ostavlja mnogo uspomena.

Kroz velike i nagle kontraste, prelazeći iz dubokog proživljavanja u skoro formalni teatar sa gradskih trgova kada se čak i gledaoci izvode na scenu i uvode u predstavu, reditelj je, kako je rekao na konferenciji za novinare, želeo da poruči da se “istina nalazi izmedju detinjstva i starosti i da moramo da budemo svesni da taj put treba preći maksimalno slušajući svoje srce”.

U podeli su i Andrej Šepetkovski, Milena Pavlović Čučilović, Sandra Bugarski, Boris Komnenić, Nada Macanković i Ljubomir Ćustić.

Šepetkovski, koji je doskora bio umetnički direktor BDP-a, rekao je da im je bila želja da rade pisca koga srpska publika slabo poznaje i da ga je roman jednog od najznačajnijih savremenih ruskih pisaca i karakterističnog predstavnika pravca “ruralna proza”, osvojio svojom duhovitošću, toplinom i načinom na koji obradjuje pitanja ljudske egzistencije, smislom čovekovog postojanja, potrebom za ljubavlju…

Kirilov je bio zadužen i za scenografiju, kostime i izbor muzike zajedno sa Milicom Vučković (scenografija) i Inom Jadranski (kostim), dok je Šepetkovski bio saradnik na dramatizaciji. Koreografiju je osmislila Maja Mitić.

Izvor: Blic

Comments

comments

Related Posts