Ako izuzmemo Kunderu, čitaoci u Srbiji retko su mogli naići na nekog češkog autora i za njega s pravom reći da je tipičan predstavnik boemske književnosti.

Novac od Hitlera je delo Radke Denemarkove, a zahvaljujući odličnom (i nažalost poslednjem) prevodu akademika Aleksandra Ilića, pred naše čitaoce dolazi snažna, dramski napeta, tužno realistična priča o jezivim posledicama Drugog svetskog rata i širokorasprostranjene ideologije nacizma.

Ovaj je roman među češkim kritičarima, i u čitalačkoj javnosti uopšte, izazvao velike polemike zbog teme koja je u novijoj češkoj istoriji veliki tabu. Iako roman započinje u sadašnjem vremenu, njegova osnovna priča zapravo je smeštena u period neposredno nakon rata. Protagonista priče je tinejdžerka Gita Laušmanova, Nemica, Jevrejka, Čehinja. O svom poreklu i svojim korenima junakinja će imati velike polemike tokom čitavog romana, i s drugima ali i sa samom sobom. Kroz njenu sudbinu autorka paradigmatično predstavlja sav besmisao i sve bezumlje, surovost i okrutnost koji su opsedali svet onog vremena. Sve strahote koncentracionih logora koje danas možemo samo da zamislimo, ovde su prikazane kao opsesivne reminiscencije devojčice koja više nije dete već „baka obučena u kožu deteta“. Međutim, one najteže borbe, najjači bol i patnje za Gitu su usledili zapravo nakon logora. Onda kada je stigla kući, želeći samo da zagrli svoje voljene i legne u svoj krevet, ona je bila suočena sa strahotama jezivijim on onih što ih je proživela u logoru. Mučenje je daleko teže podneti kada ga čini neko poznat i nekada drag. Ostavljena u štali da umre od gladi, vezana i zanemarena, ova nadljudski hrabra junakinja ipak se opire smrti i odbija da napusti svoj dom. Svaki pokušaj proterivanja ona sugestivno naglašava apostrofiranjem iste rečenice: „Ja sam Gita Laušmanova, i ovo je moj dom!“ Međutim, shvativši i sama iluzornost svog položaja, ona beži, ali tvrdoglavo ne odustaje. U romanu će se nekoliko puta vraćati i ponavljati istu rečenicu. U poznim godinama, Gita odlučuje da se mora vratiti u svoj dom da u njemu dočeka kraj, jer drugačijeg izlaza nema za nju, to će biti konačni klimaks i finalna epifanija, olakšanje koje joj je jedino potrebno.

Duboko zašavši u psihološki profil svoje junakinje, Denemarkova dopušta istoriji da progovori sama kroz misli Gite Laušmanove, kroz njena sećanja koja postaju bolne uspomene mnogih nastradalih. Ne morališući i ne osuđujući, autorka uspeva da ovu pretešku temu prikaže objektivno iz ugla nekoga ko je proživeo najjezivije trenutke. Kontroverzne, teške, dirljive, nikada crne ili bele činjenice na koje nailazimo u ovom gotovo scenaristički napisanom romanu moraju biti osvetljene nekada u budućnosti. No, da li će iko razumeti potrebu jedne starice da rehabilituje porodično ime, davno i namerno zaboravljeno? Da li je njena upornost samo donkihotovska borba s vetrenjačama? I, na kraju, čija je lobanja koju je petogodišnji dečak iskopao u svom dvorištu?

Budući da je Denemarkova scenarista i dramaturg, Novac od Hitlera je roman u kojem se autorka nije libila da to svoje dramaturško iskustvo iskoristi. Uvodno poglavlje u kojem dečak pronalazi lobanju, i ne sluteći šta je iskopao, veoma je stilski nalik „postavljanju scene“. Rečenice su kratke, opisne, jasne. Dodatna dramatizacija se postiže i narativnim segmentima u okviru dijaloške forme koji čitaoca upućuju na asocijativni niz misli junakinje. Kako roman odmiče, rečenice su sve duže i zamršenije, da bi na kraju opet bile kraće i jasnije.

Čitaoci koji žele laganu literaturu za opuštanje neće je ovde pronaći. Ali ako žele roman koji će ih uvući u svoju narativnu mrežu, ukoliko im je potrebna jaka čitalačka emocija i neizostavna empatija, knjiga koja izaziva bes, ljutnju i patnju, suze i simpatije, to je onda svakako Novac od Hitlera Radke Denemarkove.

Radka Denemarkova biće gošća festivala festivala novog stvaralaštva Njena zemlja koji će se održati u Domu omladine Beograda, 18-20. septembra na kome će i predstaviti ovaj roman koji je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Heliks.

Comments

comments

Related Posts