Knjiga je roba koja ima cenu u valuti, dok su pisci ostavljeni na milost i nemilost izdavača koji ih na neki način ucenjuju da pišu rukopise koji će biti dostupniji publici, jer im je na prvom mestu zarada, rekli su danas Tanjugovi sagovornici govoreći o književnoj sceni Niša i jugoistočne Srbije.

Pisac i književni kritičar iz Niša Ivanka Kosanić, kao i istoričar književnosti, književni kritičar, antologičar i profesor Univerziteta u Nišu Goran Maksimović slažu se da je u tom delu zemlje trenutno “pustoš u izdavaštvu”.

Oni su saglasni i da je Niš izgubio svoje izdavaštvo sa promenama u društvu kada su nestali veliki “državni izdavači”, a pojavili se izdavači-knjižari.
Pisci koji imaju estetski kvalitet moraju da pišu trivijalne sadržaje da bi bili komercijalno prihvatljivi, napominje Maksimović, koji je član Uređivačkog odbora antologijeske edicije Matice srpske “Deset vekova srpske književnosti”.

Kosanićeva kaže da je nezadovoljna niškom književnom scenom bez obzira što ima novih mladih autora i ističe da je pojedinačno stvaralaštvo u senci grupnih manifestacija, koje su postale neka vrsta imidža grada.
– Niš se više okreće književnoj istoriji nego savremenosti – ocenila je Kosanićeva, kojoj je iz štampe upravo izašao novi roman “Događaj kod `Srpske krune`” u izdanju “Sveta knjige” iz Beograda.

Sadašnja generacija mladih pisaca neguje potpuno drugačiju poetiku, okreću se više popularnoj književnosti, dodala je.
Ona je naglasila da nije protiv popularne književnosti, ali da je istina da takva vrsta književnosti “oslobađa” onih vrednosti koje su joj danas potrebne.
Kosanićeva dodaje da popularnu književnost prati dobro osmišljeni marketing i lobiji, dok istovremeno ne postoji vrednosni sud o knjigama.
Niš je, ukazala je, izgubio književnu kritiku koja je postojala ranije.
Prema rečima Maksimovića, pisci koji su bolje organizovani i koji su prisutniji u medijima su i poznatiji i njihove knjige brže i lakše privuku pažnju.

– Kada je reč o nečemu što je književna vrednost i što se uspostavlja sa vremenskom distancom, onda to ne mora ništa da znači i može se lako desiti da neki pisci koji su sada popularni, prodavani i čitani, izgube u toj vremenskoj distanci – rekao je Maksimović.

On je dodao da će se videti da oni ne zaslužuju uticaj koji su imali.

Maksimović je istovremeno uveren da će biti i onih koji će sačuvati svoj umetnički dignitet.
On napominje da je izgubljen veliki broj “državnih izdavača”, a da strukovne organizacije nisu uspele da se transformišu i naprave snažne izdavačke centre.

Raspad zemlje 90-tih godina napravio je neku vrstu pustoši i u generacijskom kontinuitetu književnog života i pisci starijih generacija nisu imali motivacije da se upuste u avanturu otvaranja novih izdavačkih kuća u izmenjenim ekonomskim okolnostima, dok su mladje generacije bile razjedinjene i razbijene, smatra Maksimović.
Te mladje generacije, dodao je, nisu znale da se strukovno dobro organizuju, što se vidi kao ozbiljna posledica u duhovnom i književnom životu ovog prostora, što nije slučaj samo sa Istočnom Srbijom, već čitavom zemljom i Balkanom, rekao je on.

– Zato treba raditi na jačanju strukovnih udruženja koja će vršiti pritisak na političke strukture kako bi bili stvoreni fondovi za publikovanje i izdavaštvo nesumnjive umetničke vrednosti -smatra Maksimović.
Maksimović je poručio čitaocima da, kada je reč o savremenoj književnosti, treba da čitaju sve što im se učini dobro, ali ipak uz strogu selekciju.

Izvor: Blic

Comments

comments

Related Posts