Priča romana Pustinjak započinje pre dvadeset godina kada je protagonista Erhard Jorgenson odlučio da pobegne od svoje danske prošlosti i da u izbeglištvu od sećanja i uspomena sreću (ili melanholiju) pronađe na Kanarskim ostrvima. Zajedno sa uspomenama iza sebe je ostavio i jedan prst, tako da je svoju novu budućnost morao da kuje sa svojih devet prstiju.
Erhard je na Fuerteventuri pronašao lep i pošten posao taksiste. Kao dodatni posao mu je štimovanje klavira u meri u kojoj mu to već oskudna ostrvska populacija pijanista dopušta. Gotovo sav novac koji zaradi Erhard šalje u Dansku. Svaka prošlost ima cenu. A osim prsta Erhard se osećao dužnim da na prošlost plaća i dodatne penale i kamate. Zbog novčane oskudice na koju se osudio primoran je da živi u rasklimatanoj kolibi izvan naselja gde mu društvo prave samo koze koje bezbrižno pasu travu. Nema gotovo nikakvih potreba, pomalo je ekscentrično neupućen u nove tehnologije (nema čak ni mobilni telefon) i jedino društvo su mu romani koje naprosto guta. Nije ni čudo što ga svi na ostrvu zovu Pustinjak.
Njegovoj dnevnoj rutini na put staje smrskani automobil. I to bukvalno. Vozeći svoj taksi Erhard je naleteo na prevrnuti automobil Bila Hadžija. Bili je bio ona „crna ovca“ porodice jer se nikada nije oženio, ali je zato znao da u svoje toplo gnezdo primi lepe i zgodne mladiće iz svih krajeva Evrope. Divlji psi su komadali pokojnikovo telo i Erhard je jedino uspeo da spase njegov prst. Upravo onaj koji njemu nedostaje. Uprkos riziku odlučuje da sačuva prst kako bi na neki način popunio fizičku i duhovnu prazninu u svom životu.
Ubrzo nakon ovoga Erhard prisustvuje događaju na plaži gde pronalaze automobil u kome se nalazi izgladnelo do smrti tromesečno dete. Leš je uvijen u novine na danskom jeziku.
Nikoga nije briga za ovu smrt. Zvaničnici i nadležni se čak i trude da zataškaju ceo slučaj koji bi mogao da im ugrozi turističku sezonu. Duboko potresen jer izgleda da nikoga ne zanima ko je ostavio bebu da umre od žeđi i gladi Erhard odlučuje da pokrene sopstvenu istragu. Ne samo da ne zna kako se upotrebljava mobilni telefon, kompjuter ili kako funkcioniše internet već nema pojma ni o istražiteljskom radu. Takođe je na pragu starosti tako da nije ni u najboljoj fizičkoj kondiciji, niti u punoj snazi. Ono što Erhard poseduje jesu pronicljivost i neverovatna upornost. I to je dovoljno za rešavanje misterije.
Ipak, ako želi da sazna istinu on mora da se suoči sa spletkama i mrežama zavere koje na ostrvu već decenijama pletu šverceri, pirati, pohlepni ugostitelji, korumpirani političari, kriminalne organizacije…
Tomas Ridal je 2015. za ovaj roman nagrađen priznanjem Glass Key za najbolji nordijski kriminalistički roman, kao i nagradom Harald Mogensen za najbolji danski triler iste 2015. Godinu dana ranije pripala mu je i nagradom za najbolji danski debitantski roman. Zahvaljujući izdavačkoj kući Kamelia izdavaštvo možemo ga čitati i na srpskom jeziku.
Uprkos brojnim priznanjima ovaj roman ima i sve nedostatke koje sa sobom obično i nose prve knjige. Radnja i dinamika su neujednačene, nekada previše spore, autor zna da zaluta u „slepa creva“ dešavanja i digresije. Pustinjak nije klasični nordijski krimić. Pre svega jer se radnja ne dešava u Skandinaviji već na sunčanim španskim ostrvima.
Čitanje zahteva određenu pažnju i koncentraciju kako bi moglo da se isprati sve šta je Tomas Ridal želeo da ispriča. Ponekad to deluje genijalno, ponekad naporno i zamarajuće. U svakom slučaju jasno je u pitanju sasvim osobeno delo koje možete voleti ili mrzeti, ali koje vas neće ostaviti ravnodušnim i koje ćete pamtiti dugo nakon što ste zaklopili korice.
Piše: Milan Aranđelović
