Zbog prodora Osmanlija sa istoka i Arapa sa juga Evropa je gotovo izolovana od ostatka planete. Korporacije i vlasnici krupnog kapitala traže od država Zapadne civilizacije da im, po svaku cenu, omoguće prodor na nova tržišta Dalekog istoka.

Sa druge strane Atlantika Inke i Asteci, još otkako su otkrili Evropu 1392. godine, već čitav jedan vek nadgledaju i procenjuju tržište sa one strane okeana. Asteci, skloni trgovini, žele da usreće bledolike i ponude im svoje proizvode dok racionalniji socijalisti Inke žele da evropskom kontinentu donesu radost i blagostanje u kome oni od davnina uživaju. Ono što i jedni i drugi znaju jeste da im je za otvaranje Hrama Vicilopočetilija i lečenje sunčeve anemije potrebno između dvadeset i trideset hiljada bledolikih duša koje bi položili na oltaru… pa… na oltaru.

Negde u to vreme, u sam osvit modernog Zapadnog društva na svet dolazi izvesni Kristifor Kolumbo. Još kao dete, slušajući priče koje je neki sveštenik pokupio iz putopisa, počeo je da sanja san o pronalaženju Ovozemaljskog raja. Ne zna tačno gde da ga traži, ali zna da na njemu ima mnogo palmi, kokosovih oraha, slatkog voća, da anđeli šetaju potpuno nagi…

„Nema ničeg što više smeta svešteničkoj rutini od dokaza božanskog.“

Dok Kolumbo sanja o Ovozemaljskom raju mlada Izabela sanja o apsolutnoj moći kako bi ustrojila imperiju po svom nahođenju. Plan je jednostavan – mora ustoličiti sebe kao jedinu i neprikosnovenu vladarku, a onda krenuti na međunarodnu jevanđelaciju. U tome joj pomaže njen miris mačke u teranju i izvesni Fernando od Aragona. Njih dvoje će oko sebe okupiti SS (senorio secular ili svetovno gospodstvo) trupe uz pomoću kojih će ostvariti svoje planove sažete u krilatici „jedno carstvo, jedan narod, jedan vođa“. Novac za provođenje ovog nauma „pozajmiće“ od Jevreja. U tome će im pomoći dobri stari Torkemada.

Budući da im hrišćanstvo smeta da na tlu stare evropske lešine Srednjeg veka stvore novu Evropu Izabela i Fernando  ga moraju uništiti. Cilj im je da sve strožim i apsurdnijim verskim pravilima obesmisle hrišćanstvo kako bi se svet vratio grčko-rimskim paganskim korenima.

Takođe im je potreban i Admiral koji mora biti plavook, plavokos i možda Jevrejin. Sa druge strane, jedan plavook, plavokos i možda Jevrejin žarko želi da pristupi svastici (SS kružoku oko Izabele i Fernanda) kako bi ih uključio u sektu Raja.

„Samo jedan traga za Rajem, svi ostali beže od pakla.“

Dok Kolumbo vrši priprema za otkrivanje Novog sveta Astečka Konfederacija ukida vojnu obuku jer veruju u proročanstvo na osnovu koga se očekuje da stignu dobre bradonje koje veruju u boga koji im nalaže da ne ubiju, ne kradu, ne požele ništa što je tuđe, da ljube bližnjega svoga, okreću drugi obraz… Oni takođe veruju u jednu Knjigu koju su napisali pesnici i mudraci. Asteci jedva čekaju da dođu ovi anđeli koji će im doneti Ovozemaljski raj. Sa druge strane, Kolumbo hita ka anđelima koji već žive u Ovozemaljskom raju.

Ovo je ukratko delić onoga  što možete očekivati u izuzetnom i nesvakidašnjem romanu Psi raja argentinskog književnika i političara Abela Posea koji je u srpskom prevodu Dalibora Soldatića objavila izdavačka kuća Dereta. U pitanju je parodijski  i duhovito napisan pogled na istorijski period vezan za plovidbu Kristofera Kolumba. Pišući o ondašnjim događajima, ali koristeći moderne fraze i izraze, autor pravi istorijsku paralelu i zapravo oslikava naš današnji svet.

Sve što se dogodilo pre nešto više od pet stotina godina dešava se i danas. Samo su neka lica i neke kraljice druge, ali je suština ostala ista.

Pose nam pokazuje da je svaka potraga za Rajem, pre ili kasnije, ima za posledicu stvaranje Pakla. Čak i iza onih ideologija koje su u biti čiste i detinje iskrene stoje neki mračni ljudi spremni da ih zloupotrebe.

Psi raja su neobično napisan roman (gotov na granici groteske i humoreske), bolno ciničan i divno sarkastičan čije oštre žaoke neprekidno ubadaju svoje ciljeve.

Ako ste spremni za jednu neobičnu književnu poslasticu onda je plovidba sa Kristoferom Kolumbom u romanu Psi raja pravo mesto za vas.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments