„Januar u žirafi“ jedna je od omiljenih knjiga poezije i mališana i njihovih roditelja, a pred čitaocima je sada i prvi roman pisca Dejana Aleksića – „Petlja“.

Nakon deset knjiga pesama, knjige drama i preko dvadeset knjiga za decu, nagrađivani autor odlučio je da napiše snažnu i uzbudljivu priču koja nas vodi kroz lavirinte skučenih životnih izbora, koji često dovode do korenitog preispitivanja i preobražaja ličnosti.

Autor nam je objasnio kako je došao do početne ideje za roman.

„Moju i meni blisku generaciju mislećih ljudi decenijama već muči mutno saznanje da nemamo iskustvo življenja u normalnom i uređenom društvu. Evolucija tog saznanja, zavisno od životne dobi, bila je praćena različitim osećanjima – od ljutnje i gneva, preko osećanja gorčine, sve do rezignacije. Iz tog stanja pokrenuta je motivacija za pisanje ovog romana. Dakle, početak rada na njemu nije predodređen konkretnom idejom, već pre nekom vrstom nevoljnog refleksa, potrebom da se, suočen sa takvom istinom, održim i zdravoj pameti. Pisanje je bio proces katartičnog samoopravdanja. Kao racionalna bića koja sagledavaju i dovode u vezu uzroke s posledicama, mi uvek težimo artikulisanju onog što nas određuje. To često proizvodi neuralgična čvorišta, tačke sukoba, onih unutrašnjih, kao i onih sa sredinom čiji smo deo“, kaže Dejan Aleksić.

Bežeći od sopstvene sudbine, Dina je, usled svoje nakrive naravi i otpora prema konvencijama, posle jednog sukoba sa graničnom policijom završila u grčkom zatvoru. Čekajući da bude prevezena u sud, ona se priseća svih onih prelomnih trenutaka u životu koji su je posredno ili neposredno dovde doveli: odnosa prema roditeljima i nedruželjubivoj stvarnosti, prijateljstva sa Nikodimom, jedinim nepatvorenim prijateljem, sukoba i kompromisa sa Svetislavom, vlasnikom lanca kladionica i moćnim likom iz podzemlja, kome će se surovo osvetiti… Njen lik je psihološki postupno i uverljivo izgrađen do samog katartičnog kraja, a njena istovremeno destruktivna i autodestruktivna priroda ogleda se u odbacivanju oveštalih istina i uvreženih navika.

ČITAJTE  Utorak na štandu Lagune

Simbolički i izravno, predstava o životu kao petlji, u kojoj povlačenje jednog kraja niti znači zatezanje čvora na drugom, naglašena je samom kompozicijom romana, preplitanjem vremenskih planova i, naravno, nepomirljivim nekonformizmom glavne junakinje, njenom „petljom“ da se po svaku cenu suprotstavi licemerju i poremećenom poretku svih vrednosti.


Leave a Reply

Your email address will not be published.