Prvi prevod poezije na znakovni jezik


U vremenu Parova, starleta, selfi štapova, kulture u blatu, kada se niko se usudjuje da bude originalan jer je sve već odavno izmišljeno i pronađeno, mladi pesnik iz Leskovca, Stefan tićMi, koji već duže vreme izaziva pažnju javnosti, kako u Srbiji, i šire, odlučio je da se malo poigra rečima, doda poeziji sliku i zvuk i tako napravi nešto što do sada još nije viđeno.

Ono što karakteriše Stefanov način izražavanja jeste to da njegovu poeziju recituju mnogi ljubitelji pisane reči sjajnih vokalnih sposobnosti, a to su: Marko Jovanović Markonjero iz Niša, Mile Vasiljević iz Loznice, Vladislav Stojičić iz Leskovca, Petar Ninić Tkač iz Valjeva, a pesmu Drame imaju prednost, koja je prevedena na znakovni jezik i snimana u Pozorištu lutaka u Nišu, recitovao je hrvatski Rade Šerbedžija – Zrinko Kapetanić.

Zrinko je o ovoj saradnji istakao sledeće:

“Meni je bilo veliko zadovoljstvo surađivati sa Stefanom, govoriti njegovu pjesmu „Drame imaju prednost“ obogaćenu glazbom Daria Plevnika. Mladi pjesnik u pjesmi na britak i duhovit način, igrom riječi i zanimljivom sintaksom i ujedno latentnim emocijama izražava svoj stav o društvu i sredini u kojoj živi, oslanjajući se pri tome na velike pisce Majakovskog i Turgenjeva. Djevojke iz „Udruženja gluvih Niš“, zajedno sa Stefanom, na razigran i jedinstven način napravili su korak približavanja poezije svijetu gluhonijemih . ”

“…u svetu gluvonemih za književnost, uopšte. ” dodaje Stefan. “Početna ideja je bila da na tipkama pisaće mašine budu zakačeni kanapi i da kako ja udaram po tastaturi, tako se ruke devojaka koje znaju znakovni jezik pomeraju. To nismo uspeli, ali smo ipak spot uradili uz pomoć štapa i kanapa, bukvalno, i zadovoljni smo. Danas, u vremenu kada na pesničkim večerima bude jedva desetak ljudi, okupiti deset ljudi oko poezije je sjajna stvar. Ponosan sam na celu ekipu: Lazara Tomića, Marianu Veličkovski, Mladena Mitića, Jovana Spasića, Biljanu Vulićević, Jovanu Aleksić i Milicu Bogdanović.”

PROČITAJTE I OVO:  Biblioteka na tri točka pomaže deci da zavole čitanje

Milica Bogdanović, iz Udruženja gluvih, rekla je sledeće:

„Pesma „Drame imaju prednost“ je prvo pesničko delo na ovim prostorima prilagođeno licima sa oštećenim sluhom i čast mi je što sam učestvovala u njegovom stvaranju. Poezija, pozorište, srpska kinematografija i muzika su do nedavno bile potpuno nedostupne gluvom čoveku i ovaj spot predstavlja veliki korak ka njihovom uključivanju u kulturne tokove.

Moram da istaknem da sam jako ponosna na svoje učenice, a sada i koleginice Jovanu i Biljanu koje su sa puno ljubavi i posvećenosti naučile ovaj prelep jezik i u spotu pokazale svu njegovu raskoš, ali i glumački talenat. Stefan je mlad i retko talentovan pesnik, maštovit i hrabar, a ovim spotom je uspeo u nečemu što u današnje vreme kad su (čini se) sve priče već ispričane teško ide – a to je da u nečemu bude prvi, potpuno originalan. Zahvaljujem se celoj ekipi ispred Gradske organizacije gluvih i nagluvih Niš i u ime svih naših članova kojima će ovaj spot otvoriti vrata za magični svet poezije.“

Spot za pesmu “Drame imaju prednost” je ujedno i najava Stefanove prve zbirke pesama pod nazivom “U’vatile me lutke” koja bi trebalo da bude obajvljena u septembru za izdavačku kuću ARTE stih iz Beograda.

Tekst pesme:
DRAME IMAJU PREDNOST

popio sam lek protiv mučnine
nisam ti ja, majko, za velike gradove
i male ljubavi
jer muka mi je
kada vidim pun kafić praznih ljudi…
šetajući centrom
koliko samo poraženih korača Pobedinom
ovde u Nišu
o, vrlo dobro znam
a nisam više jedan od njih
ni ponižen ni uvređen
siđem stepenicama u podzemno
pa mi padne nešto na pamet
zapišem u telefon
jel su to, možda, Zapisi iz podzemlja?
i svi ovi silni bulevari oslobođenja
nikada nisu ni bili oslobođeni
ni mirni
jer ovde su organi /radi/ reda
to bi trebala znati, majko
da kada jednom puknem
ostaće samo sitni komadići balona
na podu
kao posle žurke
kada puknem
upalite mirišljave sveće
umotajte me u ukrasni papir
i poklonite me zemlji
prospite špricer
/za moju dušu
popio sam
lek protiv mučnine/
nisam ti ja, majko, za male gradove
i velike porodične drame
jer
pre Turgenjeva
čitao sam sudske presude o razvodu braka
a posle Majakovskog
čitao sam knjige utisaka po toplim pekarama
i ljude
zapise iz mrtvog doma, rusija
u mislima
šetao tako Sibirom
i tražio svoje mesto pod suncem
a u stvari, majko
bio sam samo kostur
kostur koji je tražio svoje meso pod suncem

PROČITAJTE I OVO:  Deset knjiga koje Amerikanci žele da iskorene iz knjižara i škola

a danas ovo meso i ovi stihovi
vuku se za mnom kao kao dronjci
kao prošlost
kao 2001. godina

kao poslednji stih čuvan za kraj pesme
stih kojeg nema