Kao u jezivoj i apsurdnoj bajci, glavnog junaka ovog dela, Hjua Persona, sudbina će tri puta odvesti u švajcarsko planinsko odmaralište, gde će se dogoditi neki od prelomnih trenutaka u njegovom životu. Poslednje, četvrto putovanje, sada već nervno rastrojenog junaka – hodočašće kojim i započinje ova knjiga – zapravo je retrospektiva malih pobeda i velikih poraza, intrigantnih i skandaloznih odnosa, socijalnih posrtanja, i svih onih dovoljno mračnih detalja koji čine život i koji lako mogu, mnogo godina kasnije, da vaskrsnu pred očima.

Ljubavnu priču o večito neprilagođenom Hjuu i hirovitoj lepotici Armani, Nabokov gradi pomoću čitavih mikroistorija predmeta, predela i pokreta. Istovremeno, svakim povratkom u Švajcarsku, autor zadire sve dublje u sećanje junaka, u njegovu uzbunjenu podsvest i progresivno ludilo.

Detaljni opisi, razigranost jezika i stila i bogata narativna struktura čine da scene iz ovog dela dobijaju gotovo filmski karakter. Nabokov je još jednom pokazao majstorsko umeće: u pažljivo komponovanoj priči prepliću se komleksne pripovedne tehnike i jednostavna fabula, univerzalne teme i motivi naizgled banalnih detalja, sudaraju se tragično i komično, prošlost i budućnost, podsvesno i svesno, istorija jednog čoveka i istorija jedne olovke, pa se s pravom može reći da Prozirne stvari predstavljaju pravi mali dragulj moderne književnosti.

Comments

comments

Related Posts