U sredu 09. marta sa početkom u 15:30 časova na dečjem odeljenju “Neven” Biblioteke grada Beograda (Dom sindikata, prvi sprat) biće održana promocija knjige “Kada priča priča priču”.
Da li ste spremni da se igrate? Želite li da tragate za izgubljenim slovima, neobičnim zapletima i neposlušnim rečenicama? Da li biste maštali i stvarali s piscem?
U zbirci Kad priča priču priča Vesna Vidojević-Gajović čitaocima upućuje poziv da zajedno pišu i dopisuju priče, otkivaju i skrivaju značenja reči, rečenica i poruka koje one šalju. Belosvetska priča, Halapljiva priča, Šuškava priča i mnoge druge iz ove zbirke pravi su junaci koji nam pričaju svoje priče i pozivaju na razgovor, smeh i igru. Ova knjiga tako postaje prava mala radionica u kojoj su čitaoci koautori i tumači priča, te samim tim pri svakom novom čitanju one mogu biti nove i drugačije.
Igra maštanja i domaštavanja u svetu priča deci je bliska i prirodna, ali se, nažalost, od nje previše lako odustaje tokom njihovog odrastanja. Književnost za decu često je kruta i ozbiljna, opterećena primerenim i neprimerenim porukama i poukama odraslih i gubi svu slobodu igre koja je od suštinske važnosti za svako stvaralaštvo, posebno ono namenjeno deci. Tako se deca udaljavaju od knjige, ona im postaje strane i daleka, nešto što je veštačko i odvojeno od njihovog sveta – nepremostiva prepreka za razvijanje ljubavi prema čitanju i stvarno razumevanje činjenice da su knjige zapravo sastavni deo naših života. Zbog toga mladim autorima, kao i drugima koji žele da stvaraju za decu, zbirka Kad priča priču priča može ukazati na to kako treba pisati za male čitaoce, one koji upravo izlaze iz sveta igranja u pesku i prvim koracima stupaju u svet pisane reči.
Razigran ritam priča prati i razigran vizuelni identitet knjige. Idejna rešenja stranica, izbor fontova i ilustracija uklapaju se u sveukupni duh i poruku ovih priča – Hajde da se igramo i stvaramo zajedno!
Vesna Vidojević-Gajović (1953) provela je najlepše dane detinjstva u svom prostranom zelenom dvorištu u Obrenovcu. Osnovnu školu, gimnaziju i Filološki fakultet završila je u Beogradu, gde živi od 1963. godine. Često se vraća detinjstvu, koje pretače u priče, romane i drame. Objavila je zbirke priča Potraga za letom, Babarogin rođak, U zemlji Piruežana, Kecelja na bele tufne, Sanke za princezu, Detelina sa četiri lista, Dve japanske salvete, Slovne priče; romane Zeleni papagaj, Puženko i njegova kuća, Edarov pas; radio-drame Rukavice-buntovnice, Zimski sladoled, Kuća iz snova, Gizela je torta, Šta se dogodilo sa Garom i druge. Za svoj rad dobila je mnoge vredne nagrade. Od 1983. godine radi kao urednik u Redakciji školskog i dečjeg programa Radio-televizije Srbije. Imala je sreću da piše za decu i da stvara televizijske emisije za decu. Tako je pisac pomalo uticao na urednika, a urednik na pisca.
