Mladog Dejvida Kepeša bi nabolje opisali rečju nesiguran. On odrasta u planinskom hotelu čiji su vlasnici njegovi roditelji i gde mu je jedini uzor Herb Brataski. U pitanju je hotelski zabavljač čiji je vrhunac nastupa imitacija prdeža, zatim zvuka otvaranja šlica, obilatog štrcanja u emajliranu šolju i, na koncu, povlačenje vode praćeno grgotom i štucanjem slavine. Uprkos svemu, i na veliko olakšanje roditelje, mladi Kepeš se ipak odlučio za akademsku karijeru. Na koledžu mu je najbolji prijatelj lenji, masturbaciji naklonjen homoseksualac i protivnik Korejskog rata, koji održava Kepešovu nesigurnost na zavidnom nivou. Čak i Kepešovi susreti sa suprotnim polom pothranjuju ovu kraljevsku nesigurnost u sebe odbijajući da odu dalje od ponižavajućeg odbijanja i nesrećno završenog petinga.
Sve se menja kada Kepeš, u okviru programa razmene studenata, odlazi u London gde upoznaje dve švedske studentkinje koje su došle da usavrše svoja znanja engleskog jezika. Elizabet i Brigita su ono što je mladi Kepeš tražio. Sa njima može da se potpuno prepusti svojim strastima i konačno ostvari onu drugu polovinu svoje ličnosti. Njihovi odnosi bivaju ispunjeni sve većim i većim perverzijama sa kojima Elizabeta sve teže održava korak. Za nju će se neuspeli pokušaj samoubistva pokazati kao uspešan način bekstva u švedsku pastoralu. Nakon što Elizabeta nestane sa scene, ali ne i iz Kepešovih misli, Brigita i on, sve do burnog raskida, nastavljaju svoje seksualne igrarije putujući po Evropi.
Nakon povratka u Ameriku Kepeš upoznaje Helen. Helen bi pojednostavljenim jezikom današnjice opisali kao sponzorušu, ali ona je zapravo avanturistkinja nemirnog duha i prelepog tela koja je bekstvo od mediokritetske srednjeklasne svakodnevice američkog predgrađa potražila u atraktivnim lokacijama Dalekog istoka i još atraktivnijim matorim bogatašima očarani prirodnim lepotama koje Amerika može da im izveze na njihovo tržište. Ona je taman ono što je Kepešu, koji je postao profesor uporedne književnosti sa posebnom naklonošću ka Čehovu i Kafki, potrebno. Tri godine zabavljanja i tri godine mržnje. Ove potonje se poklapaju sa godinama koje su proveli u braku.
Nakon razvoda Kepeš se posvećuje samosažaljenju, depresiji, odlascima kod psihijatra i pokušajima da konačno pomiri svoje strasti i želju za udobnim i uobičajenim životom.
Može li strasna i pohotna priroda pronaći sreću u mirnoj ljubavnoj luci koju svako zaslužuje? Odgovor na ovo pitanje, zajedno sa Kepešom, pokušaće da pronađe američki književnik Filip Rot u svom romanu Profesor žudnje koji je u prevodu Svetozara M. Ignjačevića i u okviru svoje biblioteke Amerikana objavila izdavačka kuća Laguna.
Dve su glavne preokupacije u delima Filipa Rota. Prva se odnosi na (pre)oblikovanje jevrejsko-američkog identiteta, a druga se fokusira na prirodu seksualne želje. Iako se u svim njegovim knjigama mogu pronaći obe teme, Rotove knjige se mogu podeliti na jevrejske i seksualne knjige. Ova podela se može učiniti previše gruba, ali je efektna. Tako možemo utvrditi da se knjige u kojima je glavni junak Nejtan Zakerman bave američkom politikom i jevrejskim identitetom (izuzeci su poslednje dve knjige sa Nejtanom koje govore o smrtnosti koja je za vremešnog Rota postala novi seks).
Sa druge strane su knjige koje se bave seksom i u kojima je protagonista Dejvid Kepeš. I sam Rot je u jednom intervjuu rekao da se vratio Kepešu kako bi „pobegao“ od Nejtana i tema koje ovaj sa sobom nosi. Profesor žudnje je drugi deo trilogije o profesoru komparativne književnosti u kome je Rot odlučio da ignoriše kraj prethodne knjige (The Breast) kao i sav kafkijanski nadrealizam i vrati se, uz i dalje snažne osvrte na Kafku, realističnom prikazu Kepešovih žudnji i snova. Kao što praški profesor koga je Kepeš posetio vidi analogiju između svog života zdrobljenog ispod gvozdene zavese i sudbine Kafkinog junaka Josefa K. pritisnutog bezosećajnom birokratijom, tako i Kepeš vidi sebe smoždenog pod teretom svog libida. Kepeš ne želi ništa više osim da bude dobar Jevrejski dečak kakvim su ga njegovi roditelji kreirali svojim vaspitanjem, ali on ne uspeva da pomiru tu želju sa svojim seksualnim potrebama.
Profesor žudnje je knjiga uz koju će uživati svi ljubitelji Čehova, Kafke, Flobera, ali, pre svega, samog Filipa Rota.
Piše: Milan Aranđelović
