Tomislav Bokšić, poznat i po svom profesionalnom nadimku Toksik, američki je državljanin hrvatskog porekla koji tokom nedelje radi za gazda Dikana kao… hm… konobar u Zagrebačkom samovaru, prelepom restoranu u 21. ulici. Toksik za sebe voli da kaže kako je jedan od najboljih konobara u branši. Niko se do sada nije žalio na njegove usluge. Budući da je poklonik ekologije i štednje resursa ponosan je što tokom usluživanja na svaku mušteriju potroši svega jedan metak. Sve zainteresovane uverava da mušterije jedva osete njegovu uslugu. Najbezbednije je verovati mu na reč.

Toksik je poreklom iz Jugoslavije. Nakon krvavog raspada otadžbine, te tamnice naroda i narodnosti, u kome je izgubio oca, brata, devojku, drugove, mladost i savest bio je prinuđen da upiše studije u inostranstvu. Iz oslobođene Hrvatske poneo je samo pun kofer ratnih trauma. Šta bi mladom čoveku kao što je on još trebalo u životu? Uskoro zapostavlja studije zarad onoga što je naučio i u čemu se izveštio da radi u ratu, a to je konobarisanje. Za razliku od ratnog, mirnodopsko konobarisanje ima svojih prednosti. Na primer, niko neće zbog ugostiteljskih usluga raspisati međunarodnu teralicu zbog ratnih zločina ili sličnih gluposti.

Zbog mudrog izbora zanimanja Toksik vodi relativno miran život. Osim nekoliko službenih putovanja uglavnom živi povučeno sa svojom devojkom Munitom. Munita radi u Trampovoj kuli i kune se da, kao svaka poštena devojka, nikada ne „odrađuje“ oženjene muškarce.

Uprkos ovoj porodičnoj idili Toksiku mnogo nedostaje otadžbina u čijem je stvaranju nesebično dao sve osim golog života. Zahvaljujući kablovskoj ima HRT, pa nostalgiju ka travi zelenoj „leči“ gledanjem splitskog Hajduka na fletskrinu kod kuće.

Čini se da ništa ne može da pokvari Toksikovu američku pastoralu. Međutim, jednog dana greškom ili „greškom“ usluži jednog FBI agenta. Što je još gore sve su videli drugi FBI agenti.

Američka država zbog ove usluge želi da uzvrati gostoprimstvo mladom konobaru i da ga na duže vreme smesti u jednu od njihovih kaznenih ustanova, a ako im pravosudni sistem do dopusti možda i dva metra pod zemljom.

Toksik nije nezahvalan, ali ipak ne želi da bude na teretu američkih poreskih obveznika. Ovo je divna prilika da ponovo poseti zavičaj. Međutim, zbog ispraćaja koji su mu na aerodromu organizovali FBI agenti Toksik, umesto u lijepoj njegovoj, završava na Islandu. I to ni više, ni manje, pod krinkom oca Frendlija. Otac Frendli je televagnelista sa američkog Srednjeg zapada koji je došao da širi božiju homofobnu i šovinističku reč i jed u zemlji leda i vatre.

Toksik doživljava poseban šok kada sazna da je Island zemlja „bez kriminala, oružja, prostitucije i ubistava“. Šta jedan konobar koji ne zna ništa drugo da radi osim da konobariše mušterije može da radi na jednom takvom mestu?

Odgovor na ovo pitanje možemo saznati u romanu Priručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće Halgrimura Helgasona koji je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Dereta. Halgason je stavljajući junaka sa posttraumatskim stresnim poremećajem koji sve može osim da funkcioniše normalno u društvo u kome sve funkcioniše normalno želeo da na satirični način prikaže Island i njegovu zajednicu. Toksik koji se na Islandu ponaša kao slon u staklarskoj radnji odlično funkcioniše u otkrivanju svih smešnih i interesantnih osobenosti i anomalija ovog društva. Kada je junak neko poput Toksika onda humor jednostavno mora da bude na granici političke korektnosti, a nekada može da dobije vizu za prelazak preko te granice. I sam Halgason je osobenjak koji piše i crta strip gde je glavni junak njegov alter ego Grim, mešavina Drakule i Pinokija. Halgason je najpoznatiji je po romanu Rejkjavik 101 na osnovu kojeg je 1990. godine snimljen igrani film sa Viktorijom Abril u glavnoj ulozi.

Priručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće je crnohumorna satirična farsa o Islandu, o ratnim zločinima, iskupljenju, oproštaju, potrazi za mirom i Bogom, mogućnosti promena, o dobru i zlu… U pitanju je roman koji teško može da se smesti u neki određeni žanrovski kalup, jer u njemu ima i šašavog humora i briljantnih opservacija o ozbiljnim temama, romantike, ljubavi, silovanja, ubijanja ljudi i životinja, Evrosonga na kome na kraju pobeđuje Marija Šerifović…

Reakcije na ovaj roman su bile različite. Kada je objavljen na Islandu je doživeo finansijski fijasko, kritika ga je dočekala „na nož“, a lokalne novine su ovom romanu dodelile priznanje Najgori naslov godine. Sa druge strane, roman je na sajtu Amazona postao bestseler svega nedelju dana nakon objavljivanja, doživeo je pozorišne adaptacije u Nemačkoj i Austriji, a u planu je i snimanje filma na osnovu ovog dela. Slavni Daglas Kopland, autor Generacije X, nazvao je ovaj roman „senzacionalnim“.

Upravo je ta neodređenost glavna prednost (i mana) romana jer ga čini jedinstvenim. Iz ovih razloga Priručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće možete da volite, mrzite, obožavate, možete i da ga se gadite, ali svakako nećete ostati ravnodušni tokom čitanja.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts