U izdanju Kreativnog centra nedavno je objavljena slikovnica Pravi ljubimac za mene Patriše Anđelković sa ilustracijama Sonje Paunović.

Ova zanimljiva priča namenjena je svima koji vole životinje i njen cilj je da sve one koji žele da nabave kućnog ljubimca podseti da dobro razmisle pre nego što se za to odluče jer taj izbor nosi i dozu odgovornosti.

Takođe, ova knjiga može biti odlična povod i roditeljima i deci za razgovor o tome kako reagujemo na one koji su drugačiji od nas.

Pisanje slikovnica za decu težak je i prilično izazovan zadatak. Autor mora da bude dovoljno vešt da tekstom koji ne sme da bude dug predstavi junaka, izazove empatiju kod čitaoca, provede ga kroz neku malu avanturu i potom, na kraju, ponudi neočekivan preokret kojim će na pravi način zaokružiti junakovu sudbinu. Uz sve to, treba i da pošalje važnu poruku svojim malim čitaocima.

Patriša Anđelković jedna od onih autorki koje vrlo uspešno odgovaraju na sve te zadatke. Njene slikovnice Gospodin Ljutiša i pas Ljutko i Ničija kuca dugo su imale svoju vernu čitalačku publiku i bile su prve među onima koje su objavljene u Kreativnom centru. Potom je usledila slikovnica Mila, Kraljica Nereda – priča o devojčici koja je, zahvaljujući neočekivanom spletu okolnosti, stekla neobičnog i vernog prijatelja – a ovog puta Patriša Anđelković za svog junaka bira simpatičnog malog hrčka po imenu Tihomir.

Tihomir ima problem zato što je drugačiji od ostalih. On se igra noću, kada svi u prodavnici kućnih ljubimaca spavaju. Njegova jedina zabava je točak koji u kasnim satima vozi, pa zato nije ni miran ni tih i smeta svojim drugarima. Oni ga grde i prete mu da ga niko nikada neće uzeti za kućnog ljubimca. Ipak, jednog dana u prodavnicu će ući neko ko traži baš takvog prijatelja kao što je ovaj hrčak. Poslednjom scenom u slikovnici autorka će svoje čitaoce iznenaditi i obradovati domom koji je izabrala za Tihomira.

Ideju za ovu slikovnicu, autorka je dobila iz sopstvenog iskustva: Kao dete sam uvek imala bar po jednu životinju: kornjače, ribe, papagaje i jednog psa.  Od svakog od njih sam nešto  naučila:  pored ljubavi koju sam osećala prema njima bilo je važno da naučim dosta i o njihovim navikama, potrebama, kao i da i razvijem osećaj odgovornost za neko drugo biće. Ne preporučujem roditeljima da deci nabave kućnog ljubimca samo da bi naučili te stvari, ako sama deca za to ne pokazuju interesovanje, ali s druge strane verujem da kućni ljubimac može mnogo doprineti životu jedne porodice, navodi autorka.

Vešto vođena priča, simpatični junaci i neizvesna sudbina malog hrčka pružiće i roditeljima i deci mnogo uživanja prilikom čitanja ove slikovnice, ali i dobar povod za razgovor o tome kako reagujemo na one koji su drugačiji od nas.

Svojim bogatim i toplim ilustracijama Sonja Paunović je upotpunila atmosferu ove knjige.

 

Comments

comments

Related Posts