Predstavljena knjiga “Poredak terora: koncentracioni logor”


Čitaocu ove knjige koji pri tom, poznaje nemačku filozofiju, umetnost i poznata su mu imena koja je predstavljaju, ne može da se ne zapita – kako je moguće? Još jedno pitanje je, kako je moguće da prođu godine da se niko u Nemačkoj nije pobunio i niz drugih pitanja.

Zbog toga je ova knjiga aktuelna, zbog logora, ali ne zbog logora u kojima su vršene egzekucije već u onim u kojima su vršene torture. Kada pogledate dešavanja i nakon Drugog svetskog rata, vidite da je matrica slična. Malo ljudi zna, možda ne žele da znaju, da postoje kulturni konflikti koji su i danas prisutni uz pokušaje da se stvori jedno društvo na silu u kojem će te razlike, u ime nekog višeg cilja, izazvati nasilje… – kazao je na jučerašnjoj promociji knjige “Poredak terora: koncentracioni logori”, Volfganga Sofskog, urednik IK Paideia, Petar Živadinović.

Budući da je izdavanje ove knjige u Srbiji pomogao Traduki, Živadinović ističe da to govori o spremnosti nemačkih institucija da se istina obelodani i pronađe unutrašnja suština, umesto da se traži oproštaj ili zaborav.

Prevodilac ovog izdanja, Milutin Stanisavac, napominje da je autor na nekim mestima čak brutalan u opisima situacija, mesta i odnosa.

Tako, objašnjava prevodilac, u dvadeset eseja podeljenih u pet poglavlja, autor zalazi u detalje kao što je pretraga spaljenih tela za zlatom, što je izvršioce stavljalo u jezivu poziciju da po telesnim šupljinama traže zlatno prstenje. Često bi se dešavalo da peći zakažu pa su posao dovršavali na lomačama… Jeziva slika dopunjava se bedževima koje su svi logoraši nosili, u skladu sa svojim “grehom” kao i time da su zatočenicima, takozvanim “muslimanima” (zbog toga što su se od iznemoglosti neprestano klatili) presuđivali najčešće sami logoraši, jer nisu mogli da gledaju u svoju budućnost. Među logorašima postojali su i oni sa “privilegijama”, a to su oni koji su za Nemce radili prljave poslove, najčešće egzekucije. Budući da su bili bolje uhranjeni, Nemci su uživali u fudbalskim utakmicama sa njima u dvorištu krematorijuma.

PROČITAJTE I OVO:  Roman Jelene Lengold na nemačkom

Stanisavac ističe i da je zabluda da su Nemci bili birokratski pedantni, te da u njihovim ratnim knjigama ima mnogo što namernih, što slučajnih propusta.

Inače, prema Stanisavčevim rečima, srpska reč “logoraš” jedina odgovara suštinski pojmu, jer “zatvorenik”, što je prevod na drugim jezicima, predstavlja osobu koja je nakon sudskog postupka završila u kazneno-popravnoj ustanovi iz koje će nakon izrečene kazne, izaći.

Izvor: Danas