U četvrtak, 10. septembra održana je promocija zbirke pesama “Ono što možeš da nađeš u pesku”, pesnikinje i fizičarke Ivanke Božović.

U klubu “Polet”, u Cetinjskoj ulici u Beogradu, prijatne septembarske večeri, o Ivankinoj knjizi su govorili pisac i novinar Petar Žebeljan, kao i dramaturg i filmski kritičar Ivan Velisavljević.

Stihove iz zbirke je čitao sjajni glumac Igor Đorđević, koji je ove noći bio i u ulozi junaka eksperimentalnog filma koji treba da se snimi po scenariju Ivanke Božović, a moguće ga je pročitati i kao dodatak pesmama u aktuelnoj zbirci. Čitajući Ivankinu knjigu, glumac je simbolično predstavio kako sve, pa i poezija, završava u pesku tj. na deponiji, bacajući istrgnute stranice knjige na postavljenu instalaciju peska.

Moderator promocije bio je pisac Dejan Katalina, koji je nakon stihova kojima je glumac otvorio promociju, reč dao najiskusnijem gostu večeri:

– Svojevrmeno sam dobio tri Ivankine zbirke pesama i pročitao ih u cugu. Tada sam se susreo sa nečim što mi pre toga nije dolazilo do ruku. Iznenadio sam se svežinom, originalnošću, minimalizomom… To su sve odlike koje njene knjige sadrže, a taj nivo održala je do ove pete zbirke koju sada imamo pred sobom. Čitajući te knjige shvatio sam da pred sobom imam nekoga ko ima izuzetno osećanje i za misao i za jezik i za ritam i za muziku… I da na pravi način može da artikuliše osećanja i doživljaje koje nosi u sebi. Usudio bih se čak da kažem da je Ivanka rođena pesnikinja, što je možda neobično za nekoga ko je doktor fizičkih nauka – istakao je Petar Žebeljan.

– Moja poezija nije uvek okrenuta ka meni, već i svetu, u smislu društvene kritike, neke moje pesme mogu se shvatiti i kao kritika takve društvene situacije u kojoj su knjige poezije završile u podrumu – kazala je pesnikinja nadovezujući se na Žebeljanove konstatacije.

Nakon priče o poeziji, prešlo se na razgovor o filmu, u ovom slučaju eksperimentalnom za koji je Velisavljević stručan:

– Ivanku sam upoznao kao fizičarku koja piše poeziju i hoće da snimi film. Ima jedan ruski filozof Mihail Epštajn koji je zgodan za ovu temu šta sve može da se nađe u pesku, odnosno na deponiji, koji kaže da je pitanje đubrišta centralno pitanje naše civilizacije. Zato što civilizacija nije ništa drugo nego način prikupljanja i uklanjanja đubreta. On tvrdi da naša istočna civilizacija ima organsko đubre, zato što smo sirotinja pa uzimamo to autentično. A Zapadna civilizacija, ova sterilna, ima dobro upakovano đubre. Zato mislim da se Ivanka u svom scenariju za film, kroz deponiju na kojoj se mogu sresti razni likovi, zapravo bavi ključnim pitanjem naše civilizacije – smatra dramaturg Ivan Velisavljević.

– Marina Abramović kaže da živimo u obilju bezvrednog. Sve više je sve manjeg. U tom smislu tražimo vrednosti, a vrednosti su pre svega one koje definišemo u međuljudskim odnosima, tražimo ih na nemogućem mestu, u ovom slučaju – na deponiji. To je način na koji ja percipiran sadašnji trenutak, moj filozof, večeras glumac Igor Đorđević, jeste lik u filmu koji je jedini svestan deponije; mi obitavamo potpuno nesvesni da smo na deponiji. Onaj ko to vidi, njemu nije lako – kazala je Ivanka Božović o svom scenariju za film.

Promocija je okončana trećim delom Đorđevićevog recitala, te molbom moderatora upućenom publici koja je burnim aplauzom dočekala kraj prijatne večeri: “Dame i gospodo, ne budite sebični, ispričajte svima kako ste se lepo proveli”.

Comments

comments

Related Posts