Promocija romana „Srodnici“ Jovice Aćina održana je 19. aprila u Delfi Caféu u SKC-u. O romanu su pored autora govorili urednici u Laguni Dejan Mihailović i Janja Stjepanović.

Glavni junak romana „Srodnici“, autorov prezimenjak, istražuje svoje poreklo, spreman da prihvati sve posledice tog putovanja. Saznavši da priča vodi do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi do Španije. Potraga za porodičnim stablom pretvara se u potragu za duhom čoveka za kog se pripovedaču čini da traga za njim.

Na početku je Lagunina urednica Janja Stjepanović izrazila oduševljenje što učestvuje u promociji i da je Aćin kao istraživač i pisac možda i nehotice uticao na njeno obrazovanje.

„Naizgled je ovo sasvim jednostavna priča o traganju za poreklom, ali je u njoj prikazana i Srbija u današnjem vremenu, što posebno mogu da povežem sa rečenicom koja stoji na koricama ove knjige, a koja glasi: ’Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice’“, rekla je Janja Stjepanović.

Jovica Aćin je čitalačkoj publici poznat je kao autor priča. Ovo je njegov prvi roman, koji su književni kritičari odmah zapazili i uvrstili u najuži izbor za Ninovu nagradu 2017. godine.

„Ideju za roman nosio sam dugo u sebi. Najpre sam ’Srodnike’ zamišljao kao priču, ali kad sam počeo da je pišem, ona je tražila sve više i više od mene, i naposletku se prometnula u roman, koji sam ispisao u jednom dahu. Kao ulični šetač, ovdašnji svet povremeno doživljavam kao grad u kojem su sve ulice slepe i nikud ne vode. Ovaj roman je bio pokušaj da nađem neki izlaz. Pokušao sam da pronađem srodnike, pre svega srodnike po duhu, videći u njima mogućnost obnove prijateljstva kao izgubljenog puta za opstanak. U svemu tome, dabome, postoji i izvesna ljubav. U ’Srodnicima’ je to roditeljska ljubav, pa tako i žal što su deca prinuđena da nas napuštaju, odlazeći u svet. Ne mislim da u knjizi treba tražiti neku skrivenu poruku. Svi smislovi romana se aktiviraju već samim čitanjem, koje čitaoca menja. Onda roman škodi zlu koje nasrće na nas. Onda možemo i da uživamo u romanu. Dovoljno je samo čitati ga radi čitanja, a on tada uzvraća poklonom, barem verujem da je tako, poklonom koji se zove podsticanje imaginacije, a ja sam romanom ’Srodnici’ hteo da postignem upravo to i nadam se da sam u tome bar delimično uspeo“, rekao je Jovica Aćin.

Čitaoci koji su se možda pitali kako bi izgledao njegov roman-rodoslov, sada će zajedno s junacima romana „Srodnici“ istraživati po Banatu i Španiji i zapitati se: otkuda pored babe Rahilje i vampiri, fantom?

„Fantastika i magijsko mišljenje je ono što se provlači kroz roman ’Srodnici’, a fantomi koje srećemo u ovom delu tu su samo da dopune identitet pisca, koji istina traga za svojim poreklom, ali i za nečim mnogo značajnijim i većim“, ocenio je Dejan Mihailović i naglasio da je roman pisan pitko i sa puno duha što je doprinelo tome da knjiga dobije dobre ocene književne kritike.

„Kad dovoljno dugo gledate u neko crno telo usred tame, velika je verovatnoća da će vam ono jednom uzvratiti pogled“, kaže pripovedač romana „Srodnici“. Donekle je ovo i pravi citat za priču o istraživanju porekla familije, svojevrsne „posvete“ čileanskom piscu Robertu Bolanju.

Prozaista, čije se najnovije delo našlo u najužem izboru za Ninovu nagradu, rođen je 1946. u Zrenjaninu. Pripovedač, esejista, prevodilac i urednik, objavio je više od dvadeset zapaženih knjiga. Dobitnik je brojnih književnih priznanja, pored ostalog, Andrićeve nagrade za pripovetku i Politikine nagrade za najbolju kratku priču, dodeljenu povodom stogodišnjice lista.

Comments

comments

Related Posts