Danas počinje ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga na kome nas domaće izdavačke kuće tradicionalno obraduju novim i, specijalno za tu priliku, odabranim naslovima. U susret ovoj manifestaciji porazgovarali smo sa Petrom Nikolićem, vlasnikom izdavačke kuće Otvorena knjiga.Pročitajte šta Petar Nikolić kaže o svojim izdavačkim iskustvima i motivima, šta misli o izdavaštvu u Srbiji, šta zamera svojim kolegama, a šta ceni na domaćoj književnoj sceni, šta savetuje mladim autorima, ali i šta nam je izdavačka kuća Otvorena knjiga pripremila za ovaj Sajam knjiga.

  • Zašto ste odlučili da se bavite izdavanjem knjiga? Kako je sve započelo?

Moj otac se još u prošlom veku bavio knjižarskim poslom. Onog kobnog dana kada su ovosvetovne vlasti odlučile da je prodaja knjiga na ulici manje važna, a više opasna, i tako prekinuli izdavanje legalnih dozvola za prodaju, mi smo porodično odlučili da na drugi način ostanemo u poslu sa knjigama i otvorimo izdavačku kuću. Na taj način smo dobili mogućnost da široj publici preporučimo da čitaju ono što se nama sviđa i što smatramo dobrom i korisnom književnošću.

  • Da li je biti izdavač knjiga u Srbiji SF, horor, krimić, ljubić, drama ili komedija?

U Srbiji je teško biti izdavač, jer je tržište skučeno, ali dokle god uspevamo da se dodvorimo čitaocu dobrom knjigom nije toliko bitan žanr, a mi ćemo se boriti za parče intelektualne čitalačke publike do zadnjeg daha.

  • Znamo kakva je situacija među autorima, a kako je među izdavačima? Da li može da se (pre)živi od izdavanja knjiga?

Sa mnogim izdavačima smo u sjajnim odnosima, jer ovaj posao radimo ipak preko petnaest godina. Ove godine (izdavačka godina je između dva BG SAJMA) ćemo nastupiti sa brojnim promocijama koje će i pomoći mladim autorima da kažu šta imaju, ali uz ogromnu cenzuru!!! Na taj način ćemo pokušati da zauzmemo značajnije mesto među srpskim izdavačima srpskih izdanja.

  • Koji su najveći i najteži izazovi sa kojima se trenutno suočavate u svom poslu?

Najveći je izazov kako produžiti dan na 28 časova.

  • Koja je Vaša izdavačka politika? Na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koje knjige želite da objavite, a koje ne?

Možda je bolje ne pričati o kriterijumima da nas ozbiljni književni kritičari ne bi rasčerečili.

  • Koji je Vaš savet mladim autorima koji žele da izdaju svoju prvu knjigu? Da li mogu da se obrate i Vama?

Savet je da rade na sebi i da ne počinju da pišu ako nisu pročitali makar po jedno bitnije delo od najznačajnijih klasika (Dostojevski, Tolstoj, Dikens, Igo, Turgenjev, Gogolj, Šekspir, Servantes…).

  • Šta Vam smeta u domaćem izdavaštvu?

Ništa. Svako radi kako najbolje može i zna.

  • Koje su svetle tačke domaćeg izdavaštva?

Za to bi bila potrebna ozbiljna analiza.

  • Koje konkurente cenite i poštujete?

Svaka zdrava konkurencija je dobra. Izuzetno cenim rad izdavačkih kuća: LOM i Geopoetika.

  • Šta biste nam za čitanje preporučili od izdanja Vaše izdavačke kuće?

Već sam pomenuo klasike, ali i domaći autori imaju svašta da kažu. Malo je nezahvalno da nekoga posebno izdvajam, ali bih skrenuo pažnju na nepravedno zapostavljenu knjigu Buke – Katarine Vukmanović, koja je meni jako draga kao primer lepe književnosti.

Kad sam već krenuo u zavisnosti od raspoloženja:

a) za doručak: Gruja – Crveni kofer i još jedan isti takav, ili Nenad Glumbić – Misterija kutije koja hoda; da Vam veselo počne dan.

  b) za prvu užinu: Miki Aranđelović – Balada meda i krvi, ili Beroslav Stojanović – Svanuće dan; da dobro otvorite oči i pogledate oko vas.

  1. c) za ručak: Stevan Ješević – Stefanov krst
  2. d) za drugu užinu: Nikola Jovanović – Dorijanovo zaveštanje, da se ubacite u brzinu.

e1) za uspavljlivanje dece mlađe: Vladimir Kalamanda – Plave cipelice čarobne.

e2) za uspavljivanje dece starije: Danijel Jovanović – Severna kapija, ili Milena Stojanović – Petruški zmaj i Zov krvi.

  1. f) za večeru: Zoran Petrović – Praznik zveri i to dva dela!
  2. g) pred spavanje: Nataša Atanasković – Libreto gospođe Korvusamenti, ili Boban Trifunović – Srce lutke, da sanjate nešto strašno.
  • Šta novo pripremate da izdate i kada možemo očekivati nešto zanimljivo iz Vaše izdavačke kuhinje?

Ove godine se svega nakrčkalo. Akcenat je na Dikensu i prvom prevodu njegovog čuvenog romana Tajna Edvina Druda, i naravno Dejvid Koperfild. Što se tiče domaćeg bućkuriša: Siniša Sušić – Zlatni zmaj, Dijana Đorđević – Ženska straža, Mladen Đorđević – Svetioničar 2… I posebna egzotika, po prvi put turski autori: Tuna Kiremitči (izgleda da je baš velika muzička zvezda u Turskoj) – Gospođa Rosela i njena ljubav, Sevim Ak (neverovatno plodan autor za decu, prevođena dosta van Turske) – Mačje oči.

Razgovarao: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts