U izdanju Kreativnog centra nedavno je objavljena zbirka pesama Izabrane pesme koja će sve ljubitelje poezije povesti u avanturu poigravanja rečima i stihovima dvojice velikih majstora pisane reči Luisa Кerola i Edvarda Lira. Ovu igru poezije i duha prati i forma knjige koja može da se okreće poput peščanog sata i čita sa obe strane.

Luis Kerol je svetsku slavu stekao romanom Alisa u Zemlji čuda. Međutim, značaj Alise, nesumnjivo jednog od onih dela koja iz korena menjaju svetsku književnost, nepravedno je bacio senku na ostatak književnog stvaralaštva Luisa Kerola, naročito pesničkog. Svojim nadasve duhovitim pesmama, punim višeslojnih metafora, i sposobnošću da se beskrajno igra jezikom i rečima ovaj čovek se s pravom smatra rodonačelnikom poezije apsurda.

Najveću slavu engleski umetnik Edvard Lir stekao je kao pesnik, jedan od utemeljivača poezije nonsensa i najistaknutijih predstavnika anglofone vedre poezije i stihovanog britanskog humora.

Zbirku pesama Izabrane pesme priredio je i prepevao Peđa Trajković, pesnik, satiričar, dramski pisac, prevodilac, ilustrator knjiga za decu i dobitnik brojnih i značajnih nagrada u svim oblastima kojima se bavio. S njim smo razgovarali o poeziji Luisa Kerola i Edvarda Lira, kao i o izazovima sa kojima se susretao tokom prevođenja.

  • Predstavite nam ukratko poeziju Luisa Kerola i Edvarda Lira.

U svakoj belešci istorije književnosti naići ćete na podatak da su Edvard Lir i Luis Kerol rodonačelnici i utemeljivači vedrog poetskog žanra koji je u anglosaksonskoj književnosti poznat pod raznim nazivima: light, comic, humorous, curious, nonsense… Ta vrsta poezije i u Engleskoj i u Americi ima veoma dugu tradiciju i cenjenija je nego bilo gde u svetu, ali se čini da su, bez obzira na čitavu plejadu sjajnih i planetarno popularnih pesnika (M. Edgar, A. Miln, S. Miligan, R. Dal, O. Neš, Š. Silverstejn…), ova dva majstora stiha bili i ostali neprevaziđeni.

  • U čemu je specifičnost njihove poezije?

Svakako da su nonsens, kalambur i veština žongliranja rečima i stihom zajednički imenitelj ova dva autora. No, možda je nepravedno i prema jednom i prema drugom to što se najčešće pominju i analiziraju u paru, jer njihov poetski izraz ipak nije bio identičan. Lir se zadovoljavao humorom, efektnim štosom, a često je upotrebljavao i svoj muzički dar, pa su se njegove pesme i pevale. Kerol je brusio svoj stih, pa su njegove pesme za nijansu prefinjenije, ali i nadgrađene čitavim spletom višeslojnih metafora, koje su često predstavljale satiru na društvene odnose u viktorijanskoj Engleskoj XIX veka.

  • Šta je to što poznavaoce stvaralaštva ove dvojice pesnika oduševljava u njihovoj poeziji?

Pre svega i iznad svega – humor. Tipični, briljantni, inteligentni britanski humor! Njihov potpuno iščašen pogled na svet udario je temelje ne samo engleskoj poeziji i literaturi uopšte već je odlučujuće uticao i na druge vidove umetničkog izražavanja, najpre dramski, a kasnije i sve ubedljivije filmski, s montipajtonovskom filozofijom kao vrhuncem.

  • Ko su danas čitaoci poezije Luisa Kerola i Edvarda Lira?

Znam ko nisu ili nisu u dovoljnoj meri. Mi! Posle fantastične popularnosti duhovitih prevoda velikog majstora Dragoslava Andrića sedamdesetih godina prošlog veka (doduše, najviše povezanih sa stvaralaštvom O. Neša), interesovanje značajno jenjava. Na ovo je verovatno uticao i nedostatak adekvatnih prevoda koji bi dočekali čitalački publiku XXI veka. Inače, oba autora su vrlo popularna u svetu. Edvard Lir u Engleskoj ima status koga se ne bi postideo ni Šekspir, dok Luis Kerol širom sveta ima fanove (nazivaju se kerolovci) koji neguju sećanje na njegov lik i delo. Dakle, i kod nas (kad im se pruži prilika) i u svetu čitaoci poezije ova dva velikana su ljubitelji inteligentnog humora, misleći ljudi koji vole da tragaju za smislom u poeziji besmisla.

  • Da li je bio izazov prevoditi ovakvu poeziju? 

Sebe, u stvari, ne smatram prevodiocem, mada to piše u mojoj biografiji i bibliografiji, ali samo zato što ne postoji druga reč da opiše ono što radim. Ja sam pre svega pesnik, pisac vedre poezije sa mnogo humora i nonsens naboja, koji se zaigrao tuđih igara, tuđim stihovima, zato što su mi se oni dopali, ali i zato što mi se sviđa intelektualni izazov koji sobom nose.

Neopisivo je zadovoljstvo transponovati pesme ovih legendarnih stvaralaca ne samo na drugi jezik već u drugo vreme i drugo podneblje, a pritom im sačuvati dušu, lingvističku akrobatiku i taj čuveni britanski humor, odnosno pokazati da srpski jezik nije nimalo inferioran u stvaranju inteligentne humorne atmosfere, ako se koristi na pravi način. Pored toga, ja se baš trudim da svakoj pesmi dam i lični pečat jer ovo smatram umetničkim činom. Na taj način želim da premostim ne samo jezičke barijere već i prostorne, naročito istorijske, te da srpskom čitaocu XXI veka otvorim i približim čudesni svet Lira i Kerola.

Comments

comments