Žil Vern se smatra jednim od očeva naučne fantastike. Napisao je neke od najpoznatijih književnih klasika kao što su Put oko sveta za osamdeset dana, Put u središte zemlje i Dvadeset hiljada milja pod morem. Osim što je poznat kao rodonačelnik žanra ovaj francuski književnik bio je i moreplovac, broker, zaljubio se u svoju rođaku, a nećak je jednom prilikom pucao u njega. Ovo su neke manje poznate zanimljivosti o životu Žila Verna.

  • Odrastao je okružen brodovima

Pjer i Sofi Vern dobili su sina Žila Gabrijela u porodičnoj kući Sofijine majke u Nantu, gradu na zapadu Francuske. Mesto Vernovog rođenja imalo je veliki uticaj na njegovo pisanje. U to doba Nant je bio prometan lučki grad koji je bio epicentar okupljanja francuskih trgovaca i brodograditelja. Vernovi su živeli na veštačkom ostrvu na jednoj od pritoka Loare. Kao dečak Vern je posmatrao brodove koji plove Loarom i zamišljao da se jednog dana ukrca na neki od njih. Kasnije će ove rane uspomene naći mesta u Vernovim književnim radovima.

  • Bio je zaljubljen u svoju rođaku

Vern je sa dvanaest godina počeo da piše poeziju. Kao tinejdžeru poezija mu je pomagala da, kroz stihove, izrazi svoja burna osećanja. U to doba se zaljubio u godinu dana stariju rođaku Karolinu Tronson. Pisao joj je i posvećivao pesme, davao joj poklone i odlazio na igranke u njenom društvu. Međutim, njegova osećanja ostala su neuzvraćena. Dvadesetogdišnja Karolina udala se za čoveka koji je bio dve decenije stariji od nje i slomila srce mladom Žilu.

  • Otac je vršio pritisak na Verna da postane advokat

Iako je još do najranijih dana Žil pokazivao strast ka pisanju njegov otac je želeo da mu sin nastavi porodičnu tradiciju i postane pravnik. Nakon što se Karolina udala, Žilov otac je iskoristio sinovljevu depresiju da izvrši pritisak na njega i ubedi ga da ode u Pariz da studira prava. Iako je Vern diplomirao prava ipak je nastavio da se bavi pisanjem. Otac mu je sredio da dobije posao pravnika u Nantu, ali je Vern odlučio da ostane u Parizu i da se bavi pisanjem.

  • Da bi preživeo radio je kao mešetar na berzi

Na svadbi svog najboljeg prijatelja Vern je upoznao devojku u koju se odmah zaljubio. U pitanju je bila mladina sestra Honorina Morel. U pitanju je bila mlada udovica sa dvoje dece što nije smetalo zaljubljenom Žilu. Ubrzo nakon što su od porodica dobili dozvole mladi par se venčao. Međutim, Žil se u to vreme bavio pisanje drama za pozorište, a od toga jedna normalna porodica nije mogla da preživi. Zato je morao da prihvati ponudu svog šuraka i da započne karijeru brokera na berzi. Čak ni tada Vern nije odustajao od svog književnog sna. Svakog dana se budio malo ranije kako bi to vreme, pre nego što krene na posao, iskoristio za pisanje.

  • Njegove priče su bile deo književnog serijala

Danas se Vernovi radovi posmatraju i čitaju kao samostalne priče, ali one su bile zamišljene kao deo serijala. Početkom šezdesetih godina devetnaestog veka Žil Vern je poznao Pjera Hetzela, uglednog izdavača i urednika časopisa koji mu je pomogao da objavi svoju prvu priču Pet nedelja u balonu. Ovaj roman je bio uvod u serijal Izuzetna putovanja u okviru kojeg je Vern napisao, a Hatzel objavio, tuce priča. Većina ovih priča, poput Dvadeset hiljada milja pod morem, prvo su objavljene u Hetzelovom časopisu da bi tek nakon toga bile objavljene kao celovita knjiga.

  • Žil Vern je jedan od najprevođenijih autora na svetu

Iako je pisao na francuskom jeziku Vernovi radovi su privlačili čitaoce širom sveta. Njegovi romani prevedeni su na oko 150 jezika što ga čini drugim najprevođenijim autorom na svetu. Ispred njega je samo Agata Kristi koja drži prvo mesto kao najprevođenija književnica.

  • …ali nisu svi prevodi verni originalnim delima

Iako je Žil Vern pisao za odrasle mnogi strani izdavači su smatrali da je naučna fantastika štivo za decu tako da su mnogi engleski prevodi uprošćeni, sa pojednostavljenim pričama, izbačenim delovima, skraćenim dijalozima i, u nekim slučajevima, cenzurisani su oni delovi u kojima se kritikuje Velika Britanija.

  • Nećak ga je upucao u nogu

Jedan nesrećan slučaj je ostavio pedesetosmogodišnjeg Verna doživotnim invalidom. Vernov dvadesetogodišnji nećak Gaston, koji je bio mentalno nestabilan, iznenada je postao nasilan. Jednog dana Gaston je pucao u Žila Verna. Jedan metak je promašio metu, ali je drugi pogodio Verna u levu nogu.

  • … zbog čega je do kraja života ćopao

Nakon incidenta Gaston je poslat u duševnu bolnicu. Nije mu dijagnostikovana nijedna bolest, ali istoričari smatraju da je patio od paranoje ili šizofrenije. Vern se nikada nije u potpunosti oporavio od ovog napada. Metak je gadno oštetio tkivo, a dijabetes je otežavao da rana zaceli. Zbog ovoga je do kraja života je bio primoran da ćopa.

Comments

comments

Related Posts