Jedan od najpoznatijih i najpriznatijih svetskih književnika, rođen je 11. novembra 1821. godine, kao sin lekara – pripadnika nižeg plemstva, koje su ubili sopstveni kmetovi zbog maltretiranja i mučenja. Fyodor Dostoevsky je pohađao i završio studije vojnog inženjerstva u Petrogradu, međutim, ubrzo shvata da je njegovo profesionalno opredeljenje spisateljstvo. Njegovi romani ‘Zločin i kazna’ i ‘Braća Karamazovi’ smatraju se prekretnicom za formiranje i razvijanje filozofskog egzistencijalističkog pravca u 20. veku, a pored ova dva remek dela, Dostoevsky je autor i romana: ‘Bedni ljudi’, ‘Poniženi i uvređeni’, ‘Kockar’, ‘Idiot’.
Ovako je Dostoevsky govorio o životu:
Ponekad nailazimo na ljude, čak i savršene strance koji počinju da nas zanimaju na prvi pogled, nekako iznenada, odjednom, pre nego što se izgovori ijednreč govori.
Sarkazam: poslednje utočište skromnih i čednih ljudi, kada je privatnost njihove duše grubo i nametljivo napadnuta.
Lepota je misteriozna, jednako kao i užasna. Bog i đavo se tu svađaju, a bojno polje je srce čoveka.
Mnogo nesreće je došlo u svet zbog zbunjenosti i onoga što se prećutkuje.
Snaga je data samo onima koji se usude da se sagnu i pokupe je. Samo jedna stvar se računa, samo jedna: biti u stanju usuditi se!
Pravi džentlmen, čak i kada izgubi sve što ima, ne sme da pokaže emocije. Novac mora biti tako daleko ispod jednog gospodina – da je jedva vredno mučiti se oko toga.
Ako tamo nema Boga, sve je dozvoljeno.
Duša je izlečena kroz vreme provedeno sa decom.
Živeti bez nade znači prestati živeti.
Sreća ne leži u sreći, već u dostizanju nje.
Ne postoji ništa toliko staro, da nešto novo ne može biti rečeno o tome.
Čovek voli da broji samo svoje nevolje, ali ne računa i svoje užitke.
Izvor: Biz Life
