Promocija knjige „Kazivanja lekara o Velikom ratu“ održana je četvrtak 4. aprila u Delfi Caféu u SKC-u. Pored Snežane Veljković, koja je priredila ovo izdanje, o knjizi su govorili i dr Jelena Jovanović Simić, kustos Muzeja srpske medicine Srpskog lekarskog društva, i dr Zoran Vacić, predsednik sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva. Odlomke iz knjige čitao je Aleksandar Božović, spiker Radio Beograda.

Knjiga „Kazivanja o velikom ratu“ deo je zaostavštine poznatog lekara i književnika Brane Dimitrijevića i osim svedočanstava o pozadinskim prilikama u Velikom ratu i potresnim okolnostima u srpskom vojnom sanitetu u to vreme, obiluje i brojnim izvodima iz dnevnika, uspomenama, fotografijama i originalnim dokumentima o ovom periodu u Srbiji. Dragocen je i Dimitrijevićev doprinos rasvetljavanju hirurškog rada u Velikom ratu, kao i požrtvovanosti žena lekara.

Doktor Zoran Vacić smatra da bi bilo dobro kada bi svi lekari, studenti medicine ili oni koji nameravaju da se bave medicinom pročitali „Kazivanja lekara o Velikom ratu“. „U ovoj knjizi može da se vidi šta je prava medicina. To je neprekidna borba za život svakog ko se obratio lekaru. Moraš da upotrebiš sva čula ako hoćeš da se baviš medicinom. To je u ovoj knjizi očigledno“, naveo je Vacić.

„Za mene je ova knjiga spomenik žrtvama Velikog rata, posebno lekara i medicinara, ali i samom autoru, koji je pisanje ove knjige doživeo kao svoju životnu misiju“, istakla je dr Jelena Jovanović Simić. „Ova knjiga je nastala kao jedinstveno homogeno delo. To je kazivanje koje je lako i poletno, a u isto vreme ima snagu i zbog teme je tragično. ’Kazivanja lekara o Velikom ratu’ predstavljaju simbol zajedništva ljudi koji se bave istorijom medicine.“

Snežana Veljković je naglasila da će čitaoci kroz ovu knjigu upoznati jedan drugi svet, jednu drugačiju Srbiju od pre sto godina i prenela kako je izgledao rad sa Branom Dimitrijevićem. „Brana Dimitrijević me je pozvao da se pridružim radu sekcije za istoriju medicine, koja je osnovana 2009. godine, jer sam se u to vreme bavila istorijom razvoja fakulteta. Kad sam se priključila sekciji, videla sam da se on uveliko bavi istorijom vojnog saniteta, jer je tada bila stogodišnjica Prvog svetskog rata. Brana je bio individualista, o svemu je imao svoje mišljenje, insistirao je na njemu i nije mnogo obraćao pažnju na autoritete. Želeo je da rat prikaže kroz rad lekara, njihove uspehe i neuspehe, kao i sve što se dešavalo u to vreme, počev od ratne hirurgije, na koju se uvek računa, preko ogromnih zaraza, za koje se zna da su prisutne u svakom ratu, ali na njih niko ne računa, pa do velikog povlačenja preko Albanije, evakuacije preko Krfa na Solunski front. Ja u tom trenutku ništa nisam znala o toj temi i trebalo mi je vremena da shvatim šta je pukovsko previjalište, a šta divizijsko zavojište, šta je poljska, a šta armijska bolnica. Postavila sam i pitanje šta se dešavalo u vojnoj bolnici u Beogradu do 1915, pa su mi rekli za doktorku Slavku Mihajlović i doktora Rajana. To su bili počeci mog interesovanja za tu temu i moj prvi stručni rad, pa sam otkrila i stranu literaturu, koji su ostavili pripadnici stranih misija“, ispričala je između ostalog Snežana Veljković.

ČITAJTE  Konkurs za kratku priču „Imam nešto da ti kažem…“

Leave a Reply

Your email address will not be published.