Izdavačka kuća Odiseja upravo je objavila dugoočekivani nastavak Klimatskog kvarteta Maje Lunde, roman “Plavetnilo”.

Od autorke svetskog bestselera “Istorija pčela” stiže nam još jedna otrežnjujuća priča o potrazi za izgubljenim vezama koja pokazuje kako i najmanje odluke svakoga od nas mogu imati ogromnog uticaja na budućnost.

Signe je na pragu sedamdesete i nikada se nije plašila mora. Odrastala je u porodičnom hotelu uz ambicioznu majku i odlučnog oca, zaljubljena u predele koji su ih okruživali. Uvek se borila da sačuva prirodu i njena borba se nastavlja i danas. Ponovo će se ukrcati na „Plavetnilo”, ovog puta sa neobičnim tovarom, kako bi se otisnula na opasno putovanje do Francuske i pronašla čoveka koga je nekada volela.

David i njegova ćerkica Lu stoje pred kapijama francuskog izbegličkog kampa. Prešli su dug put kroz Evropu devastiranu sušom u potrazi sa vodom i ostatkom svoje porodice. Dok čekaju vesti o njima, pronalaze barku u dvorištu napuštene kuće daleko od obale mora i ispod prašnjave cirade otkrivaju novu nadu u spasenje. Ta barka je „Plavetnilo“, ona kojom je Signe dvadesetak godina ranije krenula na put.

Novi roman Maje Lunde skreće pažnju na nešto što svi uzimamo zdravo za gotovo a što čini samu srž našeg postojanja: značaj vode.

Maja Lunde je književnu karijeru započela romanima za decu i mlade i pisanjem scenarija za film i televiziju. Kada se 2015. pojavila njena „Istorija pčela” (Bienes historie), osvojila je uglednu Bokhandlerprisen (Nagrada norveških knjižara) i odmah postala internacionalni bestseler. Prevedena je na sve važnije svetske jezike, a to se književnosti na „malim“ jezicima izuzetno retko dešava.

Na pitanje otkud to da piše o klimatskim promenama, Lunde kaže: „U Norveškoj imamo izreku: Piši tamo gde gori. Odrastala sam s posterom protiv nuklearnog oružja iznad kuhinjskog stola. Moja porodica je tokom večere redovno govorila o pitanjima očuvanja životne sredine i klimatskim promenama. Кako sam odrastala, moja zabrinutost zbog planete se nije smanjila nego se desilo suprotno.”

Klimatski kvartet nastao je kao ideja tek nakon objavljivanja Istorije pčela: „Isprva sam mislila o Istoriji pčela kao o samostalnom romanu. Ali dok sam je pisala, u mojoj glavi su još zujale neke druge priče, sve o ljudima koji žive blizu prirode, od kojih su mnogi pogođeni promenom životne sredine. Kao Signe, stara žena koja živi u podnožju vodopada u Norveškoj. Ili David, mladi klimatski izbeglica u južnoj Francuskoj; ili Mihail, menadžer zoološkog vrta u Rusiji. Odjednom sam shvatila da su svi oni deo iste priče. Shvatila sam da, iako je Istorija pčela skoro gotova, ipak nisam završila svoju priču. Ova tema je za mene još uvek mesto „gde gori”. Moji likovi, moje priče, bili su delovi velike slagalice, i morale su se pretočiti u četiri knjige – kvartet. Signe i David našli su se u drugoj knjizi Plavet (Blå), priči o značaju vode. Mihail će se verovatno pojaviti u trećem romanu, koji govori o ugroženim životinjama. Svaka knjiga se može čitati odvojeno, ali pred čitaocima koji imaju strpljenja da pročitaju sve četiri, pojaviće se šira slika, nadam se.”

Comments

comments

Related Posts