U knjižarama se pojavila nova zbirka pripovedaka „ATAKA NA ITAKU”, Mirka Demića, autora koji spada u najznačajnije savremene srpske pisce srednje generacije. Do sada je objavio osam proznih knjiga, zbirki pripovedaka i romana, nagrađivan je važnim književnim nagradama, poput Andrićeve i nagrade „Dejan Medaković“. Ova knjiga na poseban način otavra pianje ratova koji su na jugoslovenskim prostorima vođeni devedesetih.

„Ukupan skor svakog rata izražava se 0 : 0. Pobednicima pripada velika nula. Poraženima ona mala. One dve tačke između tih nula – moje su slepe oči!“ – podrazumeva neko od brojnih narativnih lica ove knjige, zamišljene kao savremeni pandan Krležinog „Hrvatskog boga Marsa”, koji u konkretnom slučaju obrađuje na različite načine stvarnost nedavnog rata u Hrvatskoj i predstavlja deo zamišenog autorovog petoknjižja o sudbini Srba iz Hrvatske, od kojih su do sad štampana tri („Molski akordi”, „Trezvenjaci na pijanoj lađi” i „Po(v)ratnički rekvijem”).

Parodična i burleskna, ova proza donosi antimilarizam bez tendencije, baca novo svetlo na rivalstvo Komšilije i Susjedstana, priča o Zaumlju i Zaumljanima, kao posledicama i žrtvama megalomanije svake vrste.

Istovremeno, u ovoj knjizi traje i stalan dijalog sa antiratnom literaturom, kako našom tako i svetskom. Srešćemo istorijske ličnosti, antiratne pisce (poput Hašeka i Birsa), ali i njihove junake (Švejka, jednogodišnjeg dobrovoljca Mareka, ili poručnika Jugovića). Nastavlja se dijalog sa Krležinom literaturom, započet u Demićevom romanu „Trezvenjaci na pijanoj lađi”.

Knjigu „Ataka na Itaku” sačinjavaju pet dužih pripovedaka („Ataka na Itaku”, „(B)rat naš nasušni”, „Presretnute depeše Ambrozija Hapsanž-Birsa”, „Švejk na odsustvu”, „Susjedstansko-komšilijski gambit”) uokvirenih prološkom i epiloškom pričom. Naslovna pripovetka „Ataka na Itaku” opisuje „junaštva“ legendarnog mitskog junaka Odiseja, iz usta dva sporedna junaka „Odiseje” – svirača Femija i psa Argusa. Njihova priča se razlikuje od one zvanične, nalikujući na istoriju autodestrukcije, što svaki rat u svojoj suštini i jeste.

Pripovetke knjige „Ataka na Itaku“ iako tematizuju poslednje ratove u našem okruženju, govore suvereno i o bivšim i budućim ratovima, bilo gde da se vode. U podnaslovu su označene Špenglerovom sintagmom, kao – „komedije burleskne besmislenosti“, nagoveštavajući neobične zgode i neočekivane obrte, one u stvari nagoveštavaju štošta od onoga što se odvija iznad i ispod onoga što je ratna pojavnost.

Comments

comments

Related Posts