Izdavačka kuća Arete nedavno je objavila dva nova naslova. U pitanju su roman Čas kada se budimo zajedno Kirmena Uribea i knjiga poezije Oni u tami Venus Kuri – Gata.

Poezija libansko-francuske pesnikinje Venus Kuri-Gata, ovenčana brojnim nagradama i pohvalama kritike, predstavlja poetski most koji autorka uspostavlja između tradicije i kulture Istoka sa kojeg je potekla i Zapada na koji je utekla.

Centralno mesto njene pesničke zbirke Oni u tami predstavlja motiv smrti, kome se ona često vraća u svom stvaralaštvu, osetivši ga na svojoj koži najpre u Libanskom građanskom ratu, a zatim i kroz gubitak svog supruga.

Kuri-Gata uspeva da večito natkriljujućoj energiji tanatosa udahne jednu drugačiju vrstu osećajnosti kroz povezivanje sa florom i faunom Mediterana. Stihije prirode svojim simbolički gustim jezikom ona pretvara u baklje kojima bi da osvetli čovekovu veru u pobedu nad njegovom prolaznosti i tragičnosti.

Jesen je stigla jedan dan pre leta 

oprezni vrtlari su pre nego što je planirano orezali vlažne 

trepavice hristovog venca 

a satovi pleli uzanije noći

Žuti vetar je obojio šumske fasade 

drveće je prestalo da se igra 

a ljuljaške pune devojčica i drozdova se zaustaviše uz 

snažnošuštanje krila i podsuknji

Novembar je zabranio tugu 

saosećajni anđeli lizali su ogrebotine na malim kolenima

Venus je autorka preko šesnaest zbirki pesama i dvadeset romana. Njene knjige prevedene su na arapski, holandski, nemački, italijanski i ruski jezik, dok ona prevodi arapsku književnost na francuski. Dobitnica je više književnih priznanja, od kojih su neka nagrada “Apoliner” (1980), nagrada “Malarme” (1987) i nagrada “Gonkur” za celokupno delo (2011).

Venus Kuri-Gata živi u Parizu od 1973. godine i smatra se da je jedno od najvećih imena savremene francuske književnosti, ali i pored toga u njenim delima se oseća čvrsta povezanost sa svojim korenima i Libanom. Iz tog razloga ona čitaocima priređuje putovanja kroz tekst u kom se Istok i Zapad skoro uvek prepliću, tako da se koncpepcije i shvatanje sveta i jedne i druge strane ili surpostavljenje ili tesno vezane. Ona takođe meša jezik jedna i drugog sveta, koristeći arapske izraze u sklopu francuskog jezika.

Kirmen Uribe je svoj treći roman Čas kada se budimo zajedno počeo da piše na rezidenciji za pisce u Ajovi. Tada je u jednom intervju opisao da ima nameru da stvori roman koji će da bude baskijska verzija 100 godina samoće.  Nakon objavljivanja roman je doživeo uspeh koji svedoči da je Uribe uspeo u svojoj nameri.

Kirman Uribe koristi realni život i stvarne ljude i događaje, kako bi kreirao fikciju. Tvrdi da je upravo to ono što ga ispunjava u pisanju. Storiteling je učio iz priča koje su mu pričali kao detetu i veruje u pisanje koje prenosi neku priču. Kirmen živi u malom mestu u kom je i odrastao i gde se i dalje govori baskijski jezik. Sve priče o kojima pripoveda potiču upravo iz ove regije i ispirisane su porodicama i ljudima koje tu žive.

Čas kada se budimo zajedno je treći roman ovog pisca , koji je za kratko vreme doživeo veliku popularnost i roman je istovremeno objavljen na baskijskom, španskom i katalonskom jeziku.

Roman je u 2016. godini dobio nagrade:

Španska nagrada kritike 2016.

Nagrada Baskijske akademije za najbolju knjigu 2016.

Veliki roman o baskijskoj, španskoj i evropskoj istoriji od XX veka do danas. Podeljen je u tri istorijska segmenta: prvi deo 1927–1943 – drugi deo 1943–1950 – treći deo 1951–1979.

Roman je zasnovan na pričama koje se slušao u detinjstvu o Karmeli Uresti i ispričan je kroz   konfliktne, a istovremeno nežne situacije i događaje. Karmele Uresti je građanski rat iznenadio u rodnoj Ondaroi. Dok ostali žitelji beže u izgnanstvo, ona odlučuje da ostane i brine o ranjenicima pokušavajući da oslobodi oca, koga su zarobili. Pred kraj rata je primorana da napusti svoju zemlju i krene put Francuske, gde će postati jedan od ambasadora baskijske kulture. Tamo će upoznati budućeg supruga, muzičara Čomina Letamendija. Zajedno će preći pola Evrope pre nego što pobegnu u Venecuelu, dok su im Nemci za petama.

Istorija će se ponovo umešati u njihov život. Kada Čomin odluči da se priključi baskijskoj tajnoj službi, porodica se usred Drugog svetskog vrata vraća u Evropu, gde će se on posvetiti špijunaži protiv nacista sve dok ga ne uhapse u Barseloni, u vreme diktature čiji kraj neće dočekati živ. Karmele će morati da rizikuje i ode, ovog puta sama, sa slepom nadom onoga ko za sobom ostavlja najvrednije što ima.

Comments

comments

Related Posts