Sve je započelo u univerzitetskom gradu u centralnoj Kini. Vuhan je „gradić“ od nešto preko četiri miliona stanovnika (na širem području živi preko osam miliona duša) u kome je u decembru 2019. godine proglašena epidemija izazvana jednim iz porodice korona virusa pod nazivom SARS-CoV-2. Svetska zdravstvena organizacija je već u januaru naredne godine i zvanično potvrdila prenošenje ovog virusa sa čoveka na čoveka, a u martu iste godine proglasila i pandemiju.

Sa ciljem da što efikasnije suzbiju naglo širenje ovog virusa mnoge zemlje su uvele vanredno stanje, a kao mere pristupilo se i policijskom času, karantinu i zatvaranju granica. Krajem marta gotovo četvrtina svetske populacije bila je u karantinu.

Zatvaranje granica uticalo je na mnoge ljude koji su navikli da putuju. Ljudima je teško padalo to što više nisu mogli da iskoriste jeftine avionske letove i upoznaju brojne svetske egzotične destinacije ili da, jednostavno, odu na more u Grčku ili u Crnu Goru. Setimo se samo letošnjih peripetija na granicama kada su naši državljani pokušali da odmor provedu u Grčkoj. Problemi nisu izbijali samo na graničnim prelazima tokom odlaska, već i na željenim destinacijama ili tokom povratka u zemlju.

Autor ovih redova na “mestu zločina”

Upravo iz ovih razloga dosta njih (priznajem – dosta nas) se okrenulo domaćem turizmu i otkrivanju Srbije. Na društvenim mrežama, a naročito na, vizuelno pogodnom, Instagramu, počele su da se ređaju fotografije iz tvrđave Golubački grad, sa Fruške Gore, iz Viminacijuma, sa Tare, zatim Vlasinskog jezera, iz Vrnjačke Banje… A onda još jedan krug, pa još jedan i još jedan… Čini se da Srbija (ili, makar, turističke agencije), nemaju šta više i drugo da ponude osim tih nekoliko izleta.

ČITAJTE  Novi roman autora svetskog bestselera "Čovek po imenu Uve" uskoro i na srpskom jeziku

Ovo jednostavno ne odgovara pravom stanju stvari. Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara Srbije sadrži čak 2.306 nepokretnih kulturnih dobara, 2.023 spomenika kulture, šezdeset i šest prostorni-kulturnoistorijskih celina, sto pedeset i jedno arheološko nalazište, šezdeset i šest znamenitih mesta i dve stotine spomenika prve kategorije zaštite. Neke od ovih stvari se nalaze na UNESCO listi svetske prirodne i kulturne baštine. Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara obuhvata pet nacionalnih parkova, sedam parkova prirode, deset rezervata prirode, jedanaest predela izuzetnih odlika, mnogo spomenika prirode, zaštićenih staništa i područja od međunarodnog značaja. Područje Đerdapa na Dunavu UNESCO je stavio na Svetsku listu geoparkova i to je prvi geopark u Srbiji.

Toliko je toga (osim Tare i tvrđave Golubački grad) što može da se vidi i poseti u Srbiji. Neke stvari polako se pojavljuju u turističkim ponudama, dok druge zahtevaju malo više ličnog angažovanja i truda u otkrivanju.

Kao svojevrstan putokaz i vodič kroz neotkrivene lepote i skrivena blaga Srbije može poslužiti i knjiga Nek planine odjekuju Živote Lazarevića, planinarskog vodiča koji se već dvadeset godina bavi planinarenjem, koju je minule godine objavila izdavačka kuća Službeni glasnik.

U pitanju je izuzetno ličan i iz prve ruke napisan dnevnik osobe koja je veliki zaljubljenik u planinarenje i planine. Autor nas prvo obaveštava o tome kako se u njemu, posle odsluženog vojnog roka, rodila želja za planinarenjem (i, docnije, za pisanjem o tome). Zatim slede uvodne priče o prvim planinarskim usponima, prvom vodiču, prvoj (Staroj) planini, prvom usponu, prvim problemima, prvim lekcijama…

Kako iskustva polako prestaju da budu prva tako se usponi smenjuju. Prokletije, Bosna, Alpi, Homolje, Lazarev kanjon, Lučaj, Durmitor, Fruška gora…

Lazarević se ne zadržava samo na planinama. Celo jedno poglavlje je posvećeno njegovoj avanturi tokom koje je biciklom prošao tok Dunava u našoj zemlji ili o manastirima na koje je nailazio tokom svojih uspona.

ČITAJTE  Nevidljivi čovek iz Salema: Bez veštica, molim!

Da nema potrebe mnogo daleko otići kako bi se pronašla priroda i avantura uči nas i poglavlje u kome autor vodi grupu kroz „planinarsku turu“ u samom Beogradu prilikom koje obilaze Hajd, Košutnjak i Topčider.

Knjiga je prepuna autentičnih fotografija koje je autor načinio i koje na najbolji način ilustruju priče i pokušavaju da, zajedno sa rečima, nagoveste delić lepota kroz koje je Lazarević prošao. Slike vrede hiljadu reči i autor im često prepušta da objasne ono što je on propustio. Neke od fotografija prikazuju samo deo svih onih prekrasnih stvari koje se nalaze na svega nekoliko kilometara od nas i koje smo do sada znali samo po imenima. Ili ni toliko. Ko je čuo za mesta kao što su Valkaluci, Ponor Nekudova, Dumača, Troglan bare, Vrtop, Rudoka, Vrtibog, Gaura Frnđefund, Demizlok, Mikulj, Vej, Kazanđol, Kozji kamen, Pakleštica, Bobotov kuk..?

Američki novinar i pisac Ričard Louv u svojoj knjizi Princip prirode (The Nature Principle) piše da je ponovno povezivanje sa prirodom od ključne važnosti za ljudsko zdravlje, blagostanje, duh i opstanak. Možda je knjiga Nek planine odjekuju svojevrsna pozivnica i uvod u to povezivanje.

Piše: Milan Aranđelović


Leave a Reply

Your email address will not be published.