Bajke su izmišljene priče o izmišljenim ljudima u magičnom okruženju. Bajke su uglavnom namenjene deci i, kako to engleski pisac Gilbert Kit Česterton kaže “Bajke ne služe da pokažu deci da zmajevi postoje. Deca to već znaju. Bajke služe da nauče decu da je zmajeve moguće ubiti”.

Svako vreme ima svoje zmajeve kojih se deca plaše. U prošlosti deca su živela u mnogo surovijem okruženju nego što je to danas. Deca su bila svedoci i žrtve bezbrojnih čudovišnih radnji, tako da je pripovedačima bajki bilo teško da izmisle neko čudovište strašnije od realnih likova. Zato su i bajke morale da budu u skladu sa vremenom.

Danas, deca, makar u zemljama zapadne civilizacije odrastaju u mnogo bezbednijem okruženju. Stvarnost za njih nije, još uvek, mnogo strašna, tako da i bajke namenjene njima mogu da budu u skladu sa realnošću. A šta tada da uradimo sa već postojećim bajkama? Glupo bi bilo da ih zaboravimo i bacimo na smetlište književnosti. Zato se bajke transformišu, menjaju i prilagođavaju društvu u kome se pričaju.

Jedan do savremenih načina pričanja bajki jesu kroz crtane filmove. Najpoznatiji su oni koje je napravila kompanija Volta Diznija. Dizni je, naravno, tom prilikom menjao bajke. Koliko je Dizni promenio klasične bajke?

Zlatokosa i tri medveda. Sve verzije i adaptacije ove priče imaju zajedničku potku – devojčica, imenom Zlatokosa, se izgubi u šumi, lutajući naiđe na kuću tri medveda – tate medveda, mame medveda i bebe medveda. I onda ona redom proba kaše i kuša bebinu jer joj savršeno odgovara, a zatim joj se prispava i za to, posle biranja, odabere bebin krevet za počinak u kome zaspi. Kada se tri medveda vrate kući oni je zatiču kako još uvek spava u krevetu. Probude je, uplaše i ona pobegne. I svi žive srećno do kraja svojih života, naravno.

Međutim u originalnoj verziji priče besni medvedi koji zateknu Zlatokosu u njihovoj kući bukvalno rastrgnu na komade i pojedu.

Mala Sirena. Diznijeva priča je poznata – Mala Sirena, koju su tvorci animiranog filma krstili kao Arijel, se zaljubi u princa i traži od zle veštice da joj, umesto ribljeg repa, podari noge da bi mogla da bude sa njim. Uz niz peripetija sve se završi lepo i princ Erik i Arijel žive srećno do kraja života. Originalna verzija je malo drugačija. U bazičnoj priči Mala Sirena može samo da posmatra kako se njen ljubljeni princ ženi drugom princezom. I ona ima izbor – može da nožem koji joj je dat ubije princa i tako zauvek ostane čovek, odnosno žena, sa dve noge ili da ne uradi to pri čemu joj sledi smrt. Ona ne može da se prisili da ubije čoveka koga i vraća se u vodu u kojoj umire.

Pinokio. Ako mislite da je Diznijeva verzija u kojoj Pinokio ima problem sa nosem koji raste, pretvaranjem u magarca i time što ga je progutao kit strašna, onda nemojte nikada da prionete na čitanje originalne priče o ovom drvenom lutku koji želi da postane pravi dečak. U izvornoj verziji priče Đepeta hapse žandari jer misle da se on iživljava na drvenom lutku. Tom prilikom Pinokio beži, a kada se vrati kući, u njoj zatiče Cvrčka Cvrču kojeg ubija velikim čekićem. Nakon što deo njegovog tela izgori u vatri iz kamina, on odgriza šapu mački, a zatim vidi i vilu smrti.
Crvenkapica. Crvenkapa je dobra devojčica koja ide kroz mračnu šumu da bi odnela ponude svojoj baki. Na putu sreće Velikog Zlog Vuka koji joj kaže za lažnu prečicu do bakine kuće. Vuk zatim odlazi pravom prečicom do bake i nabrzaka je pojede, a zatim se presvlači u njene haljine. Crvenkapica ipak na kraju stiže do bakine kolibe, ne prepoznaje Vuka i ubrzo i ona pada kao žrtva ove zveri. Međutim tu je lovac koji ubija Vuka i iz njegove utrobe vadi, još uvek žive, baku i Crvenkapu. U originalnoj verziji priče nema lovca na kraju. Ovo je bila poučna dečija priča sa narovučenijem deci da ne veruju Vukovima u bakinim suknjama.

Mulan. Postoje mnoge priče i glasine o pravoj istini o Mulan. Dizni je adaptirao najpoznatiju priču u kojoj je Mulan devojka, koja se pretvara da je muškarac da bi se, umesto svog oca, priključila carskoj armiji. Međutim, postoje verzije u kojoj je Mulan u stvari careva konkubina i gde nije čak ni žena. Takođe, u Diznijevoj verziji njen otac se ne odaziva pozivu zbog povrede noge. U originalnoj priči on je samo suviše mator za borbu.

Pohohontas. Diznijeva Pohohontas se samo labavim vezama bazira na izveštajima engleskih kolonista u Virdžiniji. Dizni nam priča priču o tome kako Džona Smita, jednog od kolonista, zarobljava jedno indijansko pleme i kako ga, iz ljubavi prema njemu, spašava indijanska princeza Pohohontas. Istina je malo drugačija. Džon Smit, kada je bio zarobljen, nije ni upoznao tada desetogodišnju indijansku princezu. Pohohontas su doseljenici zarobili kada je imala 17 godina, onda su je sistematski u dužem periodu silovali, zbog čega je ostala u drugom stanju. Na silu su je naterali da prihvati hrišćanstvo i da se, protiv svoje volje, uda za Džona Rolfa. I tek kada su je vodili u Englesku da je prikažu kao primer „ukroćenog divljaka“ Džon Smit piše kraljici Ani pismo u kome izmišlja priču koju nam servira Dizni. Pohohontas je umrla kada je imala samo 22 godine. Još uvek nije razjašnjeno da li je umrla od bolesti ili je ubijena jer je znala previše o planovima Engleza da pokore preostala indijanska plemena.

Lisica i pas. Niko od nas ne voli kada slatke životinje iz crtaća uginu na kraju balade. Kao ni Dizni. Zato su promenili svoju adaptaciju priče Lisica i pas u odnosu na originalni roman. U Diznijevoj varijanti gospođa Tvid je na svom imanju pronašla mladunče lisice koje je ostalo bez mame. Usvojila ga je i dala mu ime Tod. U međuvremenu je njen komšija lovac Ejmos Slejd doveo kući štene lovačkog psa koji se zove Koper. Njih dvojica su vreme provodili u igri i jurnjavi. Postali su najbolji prijatelji. U originalnoj verziji Koper i Tod nisu prijatelji. Daleko bilo. Koperov gazda ga trenira da uhvati Toda, nakon što je Tod namamio jednog drugog psa na železničke šine na kojima je našao i svoju smrt. Posle godina neprekidne potere i mnogobrojnih smrti u lisičijim jazbinama, Koper najzad satera Toda u škripac. Tod umire od iscrpljenosti. Nakon toga Koperov gazda drmne rakijicu i upuca Kopera.

Herkules. Da ne ulazimo u detalje mita, Herkulesova majka je ostala u drugom stanju sa dva blizanca (od različitih očeva). Herkules odrasta i postaje snažan, veliki i hrabar. Ženi se lepom Megarom i imaju dvoje divne dece…koju Herkules u napadu ludila masakrira. Nakon nekoliko propalih brakova, jedna od Herkulesovih žena njegovu odeću natapa otrovom koji sagoreva kožu. U agoniji on kida odeću, ali sa njom i svoju kožu. Da bi prekratio svoje muke on sam sebe živog spaljuje.

Snežana i sedam patuljaka. Mi smo odrasli uz verziju ove priče koja se razlikuje od originala braće Grim. U pravoj priči zla Kraljica je kanibal. Tako je. Kada lovac, koji je kao dokaz da je po kraljičinoj naredbi ubio Snežanu doneo njeno srce, Kraljica od njega spremi paprikaš i u slast ga pojede. Kraljica pokušava da ubije Snežanu tri puta. Prvi put joj veže korset toliko jako da ova ne može da diše, drugi put proba sa otrovnim češljem, a tek treći put udari sa otrovnom jabukom. Na kraju Zlu Kraljicu nateraju da obuje gvozdene cipele koje su pre toga bile zagrejana ne vrelom uglju, tako da Kraljica „igra“ dok ne umre.

Uspavana lepotica. Dizni je „pozajmio“ motive iz dve različite priče da bi kreirao savršenu Uspavanu lepoticu. U prvoj priči Uspavanu Lepoticu siluje njen kraljevski otac dok ona spava. Ona ostaje trudna i rađa blizance, a probudi se tek kada jedna od beba slučajno skine prsten sa njene ruke koji je sve vreme i održava u snu. U drugoj priči Uspavana Lepotica je zbog prokletstva koje je na nju bačeno osuđena na stogodišnji san. Mnogi prinčevi pokušavaju da je probude, ali oni umiru svo do jednog kada se približe trnovitim divljim ružama kojima je okružena. Zamislite tu scenu – Uspavana Lepotica među leševima.

Pepeljuga. U celom svetu postoji mnogo verzija priče o Pepeljugi. U jednoj od njih lokalna grofica nagovori Pepeljugu da ubije svoju maćehu. Ova to i uradi, a zatim natera svog oca da se uda za groficu. Grofica ima šest ćerki iz prvog braka koje se iživljavaju na Pepeljugi. Na kraju dolazi Princ na konju. Svi se sećamo srpske verzije koju smo čitali u petom razredu osnovne škole. U njoj se Pepeljugina majka javlja u telu krave koju Pepeljuga mora da pojede.

Tekst je prvi put objavljen u Bookvaru broj 005, 05. avgust 2013.

Comments

comments

Related Posts