“Molitva za Ovena Minija” je skladan spoj religije, tragedije i komedije


Nakon knjiga Svet po Garpu i Tuđa pravila izdavačka kuća Laguna je odlučila da domaćim čitaocima ponudi još  jedan roman američkog književnika Džona Irvinga. U pitanju je Molitva za Ovena Minija u prevodu Ane Grbić.

Irving nas u ovom romanu kroz dva vremenska toka vraća, prvo, u pedesete i šezdesete godine minulog veka, a zatim i u pozne osamdesete godine istog stoleća, odnosno u vreme kada je knjiga napisana i objavljena.

Kao pozadina ove knjige jesu Vijetnamski i uvod u ono što mi danas zovemo Zalivski rat.

Glavna priča prati pripovedača Džonija Vilrajta i njegovog najboljeg prijatelja Ovena Minija i njihovo odrastanje i momčenje u periodu od kraja Drugog svetskog rata, pa sve do kulminacije rata u Vijetnamu.

Njih dvojica su rođeni u malom gradu Grejvsendu u Nju Hempširu i svako je, na svoj način, obeležen za ceo život. Džoni je ono što nazivamo detetom ljubavi, plod „male aferice“ koju je njegova majka imala sa nepoznatim muškarcem. Sa druge strane Oven Mini je… pa mini. Oduvek patuljastog rasta, minijaturan, neobičnog glasa, dete roditelja sa margine društva koji će, u svojoj neukosti, ostaviti duboku i nikad zaceljenu ranu na Ovenovoj psihi i razumu.

Da stvar bude gora, upravo će Oven Mini biti  onaj koji će na bejzbol utakmici Male lige, nesrećno udarenom lopticom, usmrtiti Džonijevu majku.

Od tog trenutka, u životima ova dva prijatelja, ništa više neće biti isto.

Njihovo drugarstvo je preživelo. Čak je u godinama koje su usledile, postalo još čvršće, gotovo homoerotsko. Ono što će zajednički morati da savladaju jesu izazovi, kakvi su Vijetnamski rat, ubistvo Kenedija, ali, pre svega, njihova religiozna osećanja i odnos prema sebi i prema svetu kroz religioznu prizmu.

Dok je mladi Džoni ono što bi danas nazvali agnostikom, ili makar, skeptikom kada je religija u pitanju, Oven Mini nema sumnje da Bog postoji. Ono što je ključno u celoj priči jeste koja je Ovenova uloga u celokupnom božjem naumu.

ČITAJTE  Novo izdanje Akademske knjige: Ko smo i kako smo ovde stigli

Da li će jedan očito briljantan i nesvakidašnji um uspeti da nadvlada zrno verskog ludila koje su roditelji, nesrećne okolnosti i društvo posejali u njegovoj duši i koje je tokom godina, poput korova, sve više i više bujalo ili će se prepustiti neizbežnom/sudbini/božijem planu ili kako se to već naziva?

Odgovor na ovo pitanje možete dobiti u još jednom tipičnom delu Džona Irvinga u kome se zajedno i neodoljivo prožimaju humor i tuga, politika, religija, kritika političke klime, oda u slavu porodice i prijateljstva, žaoka upućena lošim porodičnim odnosima…

Džon Irving se bavi ljudskom prirodom onakvom kakva ona jeste (ili kakvom ju je Bog stvorio). Ljudi, jednostavno, nisu savršeni. Neki, čak, i ne teže savršenstvu. Svako od nas ima određene vrline, mane, ogoljene slabosti, skrivene snage, predrasude, večne čežnje, potrebe da budemo prihvaćeni, voljeni, pa čak i sulude misli i ideje.

Džon Irving piše upravo o tome. Svi junaci njegovih romana su ti, jedni od nas, ili jedni od naših mogućih verzija i inkarnacija.

U romanu provejava i određena doza nostalgije, tako da će stariji čitaoci još više uživati u knjizi.

Ova knjiga je zabranjena u tri američke države. U jednoj školi u Pensilvaniji je zabranjena jer su se roditelji žalili na jezik i sadržaj, u Masačusetsu roditeljima je smetao jezik i seksualnost, dok su je u srednjoj školi u Zapadnoj Virdžiniji držali za “pornografsku, uvredljivu i vulgarnu”.

Za one koji nemaju vremena da u 2021. godini čitaju još jedan veliki američki roman (veliki u svakom smislu, od kvaliteta do kvantiteta izraženom u 656 stranica), kao i neke druge Irvingove knjige, i ova ima svoju filmsku adaptaciju. Zanimljivo je da je sam autor bio prilično skeptičan kada je u pitanju uspešna adaptacija snimanja filma na osnovu ovog romana. Zato je prodaju autorskih prva za snimanje uslovio  time da film ne nosi isti naziv kao i knjiga. Zato je producentima ponudio da umesto imena Oven Mini koriste Simon Birch, kako je film kasnije i nazvan.

ČITAJTE  Oliver VII: Knjiga za smeh i suze

U svakom slučaju Molitva za Ovena Minija je lepo napisan roman koji se sa lakoćom čita, ali koji zahteva i vreme i pažnju. Naravno, na kraju se uložen trud isplati jer je u pitanju zaista snažna, upečatljiva i dobro napisana priča.

Piše: Milan Aranđelović