Izdavačka kuća Everest media nedavno je objavila roman U. S. A. Milana Aranđelovića. Nakon prva dva romana Labudoliki paunovi moraju umreti i Balada meda i krvi koji su za temu imali (ne) prilike u nekoj budućoj Srbiji, Milan Aranđelović se u svom trećem ostvarenju okreće globalnim problemima današnjice kao što su imperijalizam, globalno zagrevanje, migracije, izbeglička kriza, narastajuća tolerancija i politička korektnost. Iskoristili smo izlazak novog romana da o ovoj knjizi malo popričamo sa autorom.

  • Vaša nova knjiga ima zanimljiv naslov. Šta on zapravo znači?

U. S. A. svakako ne znači The United States of America kako se čini na prvi pogled. Ne! U. S. A. je skraćenica od Ujedinjena Sahara Afrike. U pitanju je državna zajednica na severu Afrike smeštena u samom srcu svetle budućnosti planete. U njoj je sve lepo i zeleno. Pustinja, kao deo ružne prošlosti, više ne postoji. Ljudi, životinje, biljke kao i svi oni organizmi između žive lepo i u skladu sa ljudskim, životinjskim i biljnim pravima koje garantuju ustav i zakoni ove lepe države. U. S. A. je ne samo lider u toleranciji na domaćoj teritoriji već i u svetu. Ona takođe izvozi ljudska, biljna i životinjska prava širom planete i nameće ih onima koji ne pristaju da ih dobrovoljno prihvate. O zelenim tehnologijama koje U. S. A., mirnim ili ognjenim putem mača, nameće svim drugim zemljama ne bih trošio reči jer se to, naprosto, podrazumeva.

  • Koliko Vaša U. S. A. ima sličnosti sa S. A. D. ?

Konačni sud bih želeo da prepustim čitaocima mog romana. Voleo bih da tokom čitanja sami uočavaju sličnosti i, ako ih ima, razlike između ove dve države. Više od dve stotine godina državnosti Sjedinjenih Američkih Država utkane su u utopijsku Ujedinjenu Saharu Afrike. Čini mi se da samo rat između Severa i Juga nisu deo istorije Afričkih država iz mog romana.

  • Ljudska, hibridna i zelena prava kao izvozni resursi. To dosta podseća na današnje „izvoz“ demokratije?

Da, zaista. Kao što su nas u školi učili da je ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu bio samo povod za početak Velikog rata, a da su uzroci skriveni iza političko-ekonomskih kulisa, tako sam i ovde želeo da kažem kako su imperijalističke težnje samo upakovane u oblandu koju ćemo lakše sažvakati i progutati. Aktuelni izvoz demokratije je samo povod za nametanje volje jedne ekonomske sile drugima u igri ekonomskih prestola. Nacija je samo nadgradnja nad ekonomskom bazom društva koja je nastala kada su proizvodne snage prevazišle male teritorije i počele da žude za ekspanzijom.

A nekako je čak i neromantično (a zvuči i glupo) reći da je neko dao život za nadgradnju nad ekonomskom bazom društva. Mnogo je prijemčivije za naše romantične uši i nacionalno navijena srca reći da je neko dao život (svoj ili tuđ, naciji su životi pojedinca apsolutno nebitna kategorija) zarad otadžbine (zemlje predaka, vere, krsta časnog, zlatnih viljuški, bele tehnike… ups!).

  • Pored političke u Vašem romanu je centralna i ljubavna priča?

Kao što su Emir Kusturica u filmu Podzemlje i Radivoje Lola Đukić u Nema malih bogova ozbiljne metafore upakovali u ljubavne priče, tako sam i se i sam usudio da učinim. U. S. A. je šekspirovska priča o zabranjenoj ljubavi između sina crnićanskog predsednika Republike i siromašne ćerke hibridislamističkog trgovca amuletima. Oni žive u zemlji koja ustavom garantuje pravo na ljubav, ali čiji stanovnici i dalje nisu uspeli da ustavne norme integrišu u svoje malograđanske umove i duše kao što su to uspeli da urade sa njihovim religijskim dogmama. Međutim, kako sam želeo da prikažem kako i u nominalno najslobodnijim, a faktički najzatvorenijim društvima, ljubav uprkos svemu niče (i redovno se kosi od strane nadležnih službi) na svakom koraku tako ovo nije samo priča o ljubavi između dvoje mladih-ludih već prava muzička fontana iz koje ljubav curi na sve strane. Svaki junak i junakinja su zaljubljeni u nekoga ili će to postati tokom priče. Tu su transrodni nilski konji zaljubljeni u Alahu, lake meduze iz javnih rijalitija zaljubljene u svakoga ko im tu ljubav plati, gej mačori zaljubljeni u osvetu celom svetu, geek pavijani emotivno naklonjeni hardveru i Tolkinu, do repa zaljubljeni gušteri, političari nesrećno zaljubljeni u poštenje, haremske mačke zaljubljene u slavu i glamur, mačo sveštenice Svetog HIV-a zaljubljene u same sebe, slepe mišice ništa manje slepo zaljubljene u krv i jednog malog miša koji je zaljubljen u svoj kukavičluk…

  • Kako je moguće da Japanci umiru od dosade? Kakav ste Vi to svet stvorili?

Ha-ha-ha! Kada smo već kod Japanaca, Kinezi imaju kletvu „Dabogda živeo u zanimljiva vremena“. Kao osoba koja je rođena i koja ceo svoj život živi u zanimljivim vremenima i nevremenima Srbije uvek sam bio pomalo ljubomoran na neke moje kolege homosapijense koji su, jadni, bili naprosto osuđeni na živote u sređenim i uređenim društvima kao što su kantonalna Švajcarska ili nekantonalni Japan. Đorđe Balašević je jednom prilikom spomenuo kako je njemu, u srednjoj školi, najveći problem bio kada će da izađe novi Alan Ford. Želeo sam da vidim kako bi funkcionisalo društvo u kome je najveći problem izlazak novog stripa, a koje je bolje mesto za to nego Japan čija je hiperprodukcija mangi odavno globalni fenomen. I, tako, Japanci su vremenom počeli da umiru od dosade. Svi osim onih koji imaju u sebi onaj žar-neizdrž čekanja da izađe novi broj stripa.

  • Meni to liči na svet u kome je ideja Grete Tunberg pobedila?

Upravo tako! Mnogo mi je žao što sam rukopis romana završio dosta ranije pre pojave i globalne slave Grete Tunberg jer bi se za nju svakako našlo mesta na stranicama mog romana. Greta i fama koja se digla oko nje je tačno ono o čemu i pišem u romanu U. S. A.. Mogu reći da U. S. A. slika svet u kome su pobedile ideje Grete Tunberg. Šta bi se desilo kada bi politička korektnost postala nekorektna i kada bi svako ko nije sa nama, divnima, automatski postajao Onaj Drugi. A prema Onima Drugima nulta tolerancija je, vazda, najtolerantnija opcija.

  • Ovo je Vaš treći SF roman. Koliko je taj žanr popularan u Srbiji i kako to objašnjavate?

Zapravo, teško bih mogao reći da su moji romani SF, više su postmodernističke satire sa elementima SF-a, ali, kada dođe vreme da budu raspoređeni u knjižarske police, najlakše mi je da ih tako definišem i odredim. Kako se meni čini, a odmah da kažem da je to moj lični utisak, SF je u defanzivi, na aparatima za održavanje života. U Srbiji je bukvalno sveden na nekoliko desetina entuzijasta (tu mislim i na one koji pišu i na one koji čitaju SF) koji još uvek odolevaju da se priklone retrogradnim vetrovima epske fantastike i navali zaljubljenih zgodinih i lepih tinejdžer-čudovišta. Mislim da je umetnost ogledalo vremena i da je SF, kao pozitivistički pogled na ljudske potencijale i mogućnosti čovečanstva, nakon nekoliko decenija vladavine izgubio na popularnosti jer se ljudi masovno ponovo okreću starim, dobrim paranojama, čudovištima iz mraka, zmajevima koji bljuju vatru, vakcinama koje izazivaju autizam, ravnim Zemljama , lekovitom majonezu koji mažu na stopala svojoj deci i ostalim vradžbinama. U skladu sa tim i osvajanje kosmosa, dostizanje konačnih granica svemira, lečenje lekovima, učenje naučnih znanja, empirija, dedukcija, indukcija i logika gube i na planu umetnosti, a naročito u domenu masovne kulture gde spada i naučna fantastika. Ako nas milenijalnci ne spasu od globalnih političko-ekonomskih trendova verujem da će naučna fantastika opstati kao žanr popularan samo u uskom krugu intelektualne elite društva, dok će se fantastika oslobođena od krutih stega nauke sve više širiti među sve siromašnijim masama na kojima je Carstvo nebesko iliti Basileia tōn Ouranōn.

  • U toku je Sajam knjiga. Kada Vas možemo očekivati?

Izuzetno mi je drago što je U. S. A. izašla iz štampe svega nekoliko sati pre početka ovogodišnjeg Sajma knjiga. Druženje sa čitaocima je planirano za četvrtak (od 17 časova sve do zatvaranja) i za subotu (od 12 do 18 časova) na štandu Čudne knjižare u hali četiri. Vidimo se!!!

Razgovarao: Predrag Azdejković

Comments

comments

Related Posts