Marko Vidojković je srpski pisac javnosti najpoznatiji po romanu Kandže za koji je dobio nagradu Zlatni bestseler za najprodavanije domaće izdanje kao i Kočićevo pero za 2006. godinu. Bio je urednik u srpskim izdanjima časopisa Maxim i Playboy. Pevač je u pank bendu. U region je poznat i po dokumentarnom televizijskom filmu Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest u kome je zajedno sa kolegom Miljenkom Jergovićem obilazio znamenita mesta bivše Jugoslavije. Voditelj je autorske emisije 390 stepeni na YouTubeu.
Popričali smo s njim o nikada ekranizovanom filmu Kandže, preskočenim lektirama, nepročitanim klasicima, o (ne) omiljenim autorima…
- Šta je bilo sa filmom za koji se pričalo da je trebalo da bude snimljen po tvom romanu Kandže?
Producenti su imali grdne muke da dođu do valjanog scenarija i na kraju, po mom mišljenju, do njega nisu ni došli. Jedna verzija scenarija je ušla među “rezervne” projekte Ministarstva kulture, 2005, ali na kraju film nije dobio sredstva i dobro je što nije. Ma koliko “filmična” bila knjiga, ne treba po svaku cenu insistirati i na tome da se ekranizuje. Mislim da je “ekranizacija” koju čitalac ima u svojoj glavi dok čita knjigu, njena najbolja moguća adaptacija.
- Da li si u školi propustio da pročitaš neku knjigu iz lektire, koju i zašto?
Bolje bi bilo pitanje da li sam neku pročitao. Bolelo nas je uvo, ne samo da čitamo lektiru, već i da idemo u školu. Nas nekoliko se držalo na ivici izbacivanja iz škole zbog neopravdanih i padanja na razredne i popravne ispite, Neki su uspeli da izbalansiraju, neki nisu. Reč je o periodu između 1990. i 1994.
- Da li postoji neko delo klasične književnosti koje si ostavio da pročitaš tek u staračkom domu?
Dokumentarni roman Marka Vidojkovića “Hoću da mi se nešto lepo desi odmah”. Nisam ga nijednom pročitao otkako je objavljen, a čini mi se da će starački dom biti prava prilika da ga konačno pročitam i napokon crknem.
- Koju poznatu knjigu (ili autora) nikada nećeš pročitati i zašto?
Ne pravim nikakvu diskriminaciju knjiga i autora. Oduvek sam čitao ono što mi se sviđa i tako će biti i ubuduće. Nikad ne znaš koja knjiga će ti se u kom trenutku svideti, a ime i prezime autora nikako ne mogu biti njegova ili njena diskvalifikacija.
- Kako ti rešavaš “Dilemu Bukovski”, dakle Selin ili Fante?
Šta god Bukovski, a i mnogi drugi književni mudraci mislili o Selinu, bio mi je beskrajno dosadan kada sam ga čitao, ko zna možda mi negde u budućnosti postane zanimljiviji. Dakle, među tom dvojicom Džon Fante je moj nesumnjivi favorit.
Razgovarao: Milan Aranđelović
