Marko Šelić, poznatiji kao Marčelo, uporedo radi na dva nova projekta – novom romanu i novom bendu. Sa novim bendom, koji se zove onako kako se i očekivalo od Marčela – „Napet kvintet”, poznati pisac i reper nastupiće na drugom festivalu „Muzikolodži”, 25. jula.

– Muzičari u novom bendu su džezeri ali, naravno, kada si džezer lako možeš da se prebaciš na bilo šta što pesma traži. Biće mešanja žanrova – najavljuje Marčelo, objašnjavajući da se on i njegova ekipa nikada nisu žanrovski zatvarali.

– To su mogli da čuju svi koji su imali strpljenja da slušaju čitave naše albume. A sada je to očiglednije nego ikada. To je sada još veće otvaranje prema muzici a ne kompromis za dodvoravanje širim masama jer se ne otvaramo prema densu, narodnjacima, šundu i ostalim komercijalnim trendovima. Naprotiv. Naš slogan je: „Ako ne možeš da ih pobediš, nemoj da im se pridružiš!” – kaže Marčelo, koji je ponovo u ulozi tekstopisca, dok je za muziku zadužen Rade Sklopić, muzičar koji je nedavno objavio svoj prvi album sa instrumentalnom muzikom.

– Do sada je to, počevši od prvog albuma iz 2005. do pete ploče iz 2014, bilo koketiranje i sa džezom i sa svingom, bluzom, rokom… Kao što reče genijalni Alan Mur: „Život nema žanr.” Zato ni stvaralaštvo ne mora da se definiše žanrovski. Tako da ne menjamo duh postojećih pesama, ali ih muzički oplemenjujemo – objašnjava Marčelo, uz napomenu da će ovo leto provesti radno, da će uz „Muzikolkodži” u svoj rokovnik ubeležiti i nastup na „Egzitu”, „Lavfestu”, u Inđiji…

Marko Šelić priča i o novom romanu, kojim je prilično zaokupljen.

– Sada sam napokon napravio prostor da poradim na drugom delu prozne trilogije „Malterego”, čiji je prvi deo objavljen 2012. godine. To je priča koja ima strukturu serija, tim rečnikom rečeno, ima „tri sezone”, pri čemu svaka ima zaokruženu radnju. Ali, tu je i glavna priča, koja se razvija kroz sve tri knjige – ističe Marčelo.

Objašnjavajući da ni u ovom, književnom, projektu nema definisanog žanra, naglašava kako on to vidi kao prednost.

– Čini mi se da sam se u poeziji i u prozi sve vreme bavio realizmom sa elementima fantastičnog. O prvom delu trilogije David Albahari je napisao da se bavi nasiljem da bi izrazila prezir prema nasilju. I to je sasvim tačno: ne možeš pisati o užasu a da sam užas izbegneš. Ako pojedini pasaži ne izazivaju neprijatnost, nisi zašao u srž problema o kojem želiš da govoriš – priča Marčelo, objašnjavajući da druga knjiga njegove trilogije nastavlja da produbljuje ovu temu, stavljajući u fokus odnos roditelja i dece.

– Moglo bi se reći da je to knjiga o jednom ocu za koju će se ispostaviti da je knjiga o jednoj majci, a pozornica na kojoj se radnja odigrava jeste aktuelno „ovde i sada”. Pred protagonistu dolaze nove moderne dileme, unekoliko hamletovske, a antagonista kaže za sebe da nije čovek nego situacija. I baš tako i funkcioniše: kao metafora društveno-političkog stanja pod čije kandže gotovo svi junaci, na ovaj ili onaj način, potpadnu – kaže Marko Šelić Marčelo.

– Sve što se dešava lomi se u pojedincima, običnim ljudima. I taj lom u čoveku je centar moje knjige. Dakle, ne puki dnevnopolitički komentar, nego priča o ljudima. O nevidljivim sudbinama rastopljenim u velikoj slici. Ram te slike, ono što svi vidimo, najkraće se opisuje rečju – ružno. Ali, ljudi, maleni delovi slike, jesu ono uistinu tragično – smatra Marčelo.

Razgovarao: S. Čikarić

Izvor: Politika

Comments

comments

Related Posts