U promociji ovogodišnje Man Booker nagrade, Man fondacija je odlučila da stavi akcenat na ono što se (sada već potpuno neadekvatno) zove novi mediji. Konkretno na video blogove posvećene književnosti i podcast.

„The Man Booker Vloggers“ su pet „booktube-ra“ iz Velike Britanije i Kanade koji zajedno imaju oko 140.000 pratilaca i koji imaju u planu da počevši od sada, pa do oktobra kada se proglašava laureta, prikažu, čitaju i kritikuju knjige sa dužeg spiska potencijalnih nagrađenih. Vlogeri su : Jen Campbell, Leena Normington, Jean Menzies, Laura Whitehead i Ariel Bisset i možete ih naći na pojedinačnim youtube kanalima ili na zajedničkoj plejlisti Man Booker kanala.

Interesovanja , pristup, kao i broj pratilaca ovih pet vlogerki je veoma različit iako se svih pet poznaju međusobno- u pitanju su objavljene autorke, studentkinje klasičnih nauka, radnice u izdavaštvu i jedna ekonomistkinja kojoj je čitanje i pravljenje vlogova samo hobi.

Projekat je počeo na tipično youtuberski način – i time odmah odbio ili privukao zainteresovane (u zavisnosti od stepena pretencioznosti) – naime sve vlogerske su dobile kutiju sa nominovanim knjigama, koje su potom ukratko opisivale pred kamerom, kao i nekoliko poklona u skladu sa sklonostima i ličnošću svake učesnice pojedinačno.
Kritike i pohvale su upravo ono što se očekivalo – s jedne strane dobro je što se nagrada promoviše na način koji će zainteresovati generaciju odraslu (ili koja još uvek odrasta) na internetu i što Youtube kao platforma omoućava povezivanje i diskutovanje među svima zainteresovanim (u onoj meri u kojoj razgovori na internetu mogu biti plodonosni, što nije uvek mnogo).

S druge strane, postavlja se pitanje o dubini uvida koje vlogerke mogu da pruže i ograničenjima koje nudi format desetominutnog youtube klipa, pogotovo kad se uzme u obzir postkolonijalni , a u poslednje vreme i globalni karakter ove nagrade.

***

Uz ovo, Man Booker nagrada ima i svoj znanični podcast, koji se emituje na drugom kanalu BBC radija (ili se može skinuti sa soundclouda i itunes ako slušate podcaste onako kako to čini većina ljudi ). Podcast će se emitovati svake dve nedelje , a voditelj i producent je Joe Haddow.

Gosti podcasta biće bivši laureta, bišvi članovi žirija, ljudi iz industrije izdavaštva kao i “nekoliko iznenađenja” i teme će osim podizanja hajpa za ovogodišnju nagradu i predstavljanja prošlih biti novosti o literaturi – tako je prva epizoda delimično bila posvećena hitu ovog leta “Go Set a Watchman”, decenijama očekivanog prednastavka “To Kill a Mockingbird”.

Iako je ovaj projekat delovao kao smisleni nastavak projekta sa video bloggerima on u startu deluje promašeno, jer emisija producirana, sa svim kvalitetima (i blagom dosadnom nadmenošu ) svojstvenim britanskom javnom servisu.
S druge strane privlačnost podcasta kao medija upravo jeste u “domaćoj radinosti” (ili barem iluziji o njoj, jer neki podcasti zaista imaju skupu produkciju i sponzore). Nije bez razloga najpopularniji žanr podcasta ono što se naziva “two dudes talking”, stoga ovo prenošenje BBC-ijeva emisije u nešto što se može skinuti , ne uspeva da uhvati nonšalanciju koja je za podcast najčešće nephodna (iako su dudes koji ovde pričaju zaista kompetentni i zanimljivi sagovornici).

Konačni uspeh ovih pokušaja da se nagrada za koju se smatra da pripada visokoj književnosti približi široj publici, može se proceniti tek nakon nekoliko pokušaja i nekoliko različitih aktera i bar autor ovih redova, kao optimista u pogledu rušenja barijera (pogotovo unutar jedne kulture) nije tek tako spreman ih odbaci kao novotarije i medijske trikove.

Piše: Jan Kanja

Comments

comments

Related Posts