Serijal knjiga britanskog pisca Terija Pračeta o gradskoj straži adaptiran je u „pank rok triler“ čime mnogi nisu mnogo oduševljeni.

Prošla godina je bila dobra za ljubitelje dela Terija Pračeta. Prvo je bila prikazana serija rađena na osnovu knjige Dobra predskazanja koju je Pračet napisao zajedno sa Nilom Gejmenom, a zatim je i najavljena serija Straža čija bi radnja bila bazirana na knjigama koje prate zgode i nezgode gradske straže Ank-Morporka.

Svi su postali pomalo zabrinuti kada se saznalo da bi ove mračne, uzbudljive i zlokobne priče trebalo da postanu „zapanjujuće ponovo osmišljen… pank rok triler“ koji je samo „inspirisan“ Pračetovim knjigama. Kreatori su nam i dalje obećavali da će priča ostati „privržena humoru, duhu i imaginaciji Terija Pračeta“.

Međutim, ovog petka na društvenim mrežama su se pojavile prve fotografije sa snimanja ove serije. Izgleda da ništa ne izgleda kako bi trebalo da bude.

Ljubitelji serijala knjiga Terija Pračeta na društvenim mrežama mahom ismevaju kasting i ono što se vidi na fotografijama. Čini se da niko nije ovo očekivao i da su svi veoma razočarani.

Kršna Angua i isto tako kršni Kerot

Pračetova ćerka Rijana i njegov prijatelj i saradnik Rob Vilkins (koji nisu bili uključeni u stvaranje ove serije) nisu direktno komentarisali ono što smo videli na fotografijama, ali su oboje doveli u vezu ovu seriju i neuspelu adaptaciju serije romana Urusule LeGvin.

Lejdi Sibil prop’o

Problem nije u tome što je očito novo čitanje romana, u tome što je priča smeštena u moderno ili, makar, zemaljskije, vreme… već u tome što već samo na osnovu nekoliko fotografija možemo doneti zaključak da serija deluje kao da su je radili ljudi koji nikada nisu pročitali neku Pračetovu knjigu. Umesto kršne i snažne narednice Angue, dobili smo nekog ko više liči na konobaricu Mimi iz jedne druge serije BBC-a, a ne na mišićavu heroinu iz romana. Sa druge strane, umesto emancipovane patuljčice Vesele Guzičice ovde imamo ne-binarnog patuljka od, brat-bratu, dva metra. U ulozi Lorda Vetinarija je, u novom čitanju, jedna dama, dok je, u knjigama epizodna, Lejdi Sibil u seriji izgubila nekoliko (stotina) kilograma i dobila na značaju. Zabrinuti ljubitelji serijala mogu odahnuti što se tiče kapetana Kerota koji i dalje ima ogroman stas i riđu kosu. Možda su to jedina dva detalja koji imaju veze sa Pračetovim knjigama?

Krupna Angua i patuljica Vesela

U Pračetovim romanima pitanje identiteta  i raznolikosti su integralni deo priče. I sami ljubitelji ovih knjiga su sasvim različiti, a opet, isti, povezani „pračetovskim“ humorom, duhom, žudnjom za znanjem i otkrićima novih svetova, kao i otvorenošću prema onima koji su malo drugačiji. Ono što unosi zebnju jeste mogućnost da se od britanske suptilnosti kada su poruke priče u pitanju, sve prretvorilo u neku vulgarnu „obamovštinu“, gde se neke društvene vrednosti „na silu“ nabacuju po nekom, producentima znanom, procentnom ključu, a ne na osnovu potreba same priče ili njene poruke.

Možda ova serija i nije rađena za ljubitelje knjiga Terija Pračeta? Možda se kreatori serije obraćaju nekoj sasvim drugoj i drugačijoj publici? Publici kojoj bi se i sam Teri Pračet u svojim knjigama, onako fino kako je samo on to znao i duhovito, narugao.

Ništa nas ne sme iznenaditi, naročito jer znamo da je serija rađena, ne za britanski, već za američki BBC. A dobrodušnim Amerima se neke stvari jednostavno moraju nacrtati. Poznata je anegdota da je jedan američki izdavač odbio da štampa romane Terija Pračeta uz obrazloženje da su „pisani previše intelektualno“. Postoji bojazan da ova serija nije pisana u tom maniru.

Comments

comments

Related Posts