Bilo bi dobro setiti se knjige i bez prigodnog datuma. Da se sve manje čita, tvrde naročito roditelji školske dece. Bibliotekarke Milica Matijević iz Lazarevca i Elizabeta Georgiev iz Dimitrovgrada istraživale su kako se izboriti sa uverenjem da deca sve manje čitaju. Tako je i nastala knjiga “Kultura čitanja – pravo deteta i obaveza bibliotekara”.

Usled tehnološkog razvoja i mogućnosti pristupa različitim izvorima informacija promenio se i pristup dece knjizi i čitanju. Obaveza biblioteke i bibliotekara je da se neprestano reaguje na promene u društvu i zadovoljavaju informacione i kulturne potrebe dece, kao i njihove potrebe za zabavom i razonodom.

Viši bibliotekar Milica Matijević kaže da ono što je bitno je da ne postoji kontinuirano obrazovanje za rad sa decom.

“Možete da imate i dobre objekte i dobre knjige i fantastičnu opremu ali ako nemate obučene bibliotekare koji rade, one koji će napraviti dobre čitaoce za čitav život, vi nemate onda mnogo”, navela je Matijevićeva.

Iako u Srbiji postoje dečje biblioteke koje uspešno rade, pa i programi za podsticanje čitanja kod dece, naša zemlja zaostaje u odnosu na zemlje u regionu.

Viši bibliotekar Elizabeta Georgiev kaže da je kroz internet, sajtove, kroz interesantne akcije gde se uključuje mnogo ljudi, cela zajednica, gde se uključuju ljudi za koje se i ne pretpostavlja da će jednom doći i čitati deci knjige, da na primer predsednik vlade čita knjigu deci ili neki sportista, da recimo Novak Đoković dođe u biblioteku i ispriča deci koliko je čitao i zašto je to za njega lepo i interesantno.

Misija bibliotekara je da s ljubavlju i osmehom primi dete u prostor biblioteke i da neprestano razvija veze sa njim. On mora biti vešt da knjigu preporuči jezikom deteta i načinom njegovog razmišljanja, pa zašto ne, i uz pomoć lutke.

ČITAJTE  Predstavljen “Prometejev dnevnik”

Izvor: RTS


Leave a Reply

Your email address will not be published.