Nikolaj Frobenijus je norveški pisac i scenarista. Rođen je u Oslu 1965. godine. Studirao je filmsku dramaturgiju u Londonu. Napisao je nekoliko knjiga i scenarija, a svetskoj publici je najpoznatiji kao scenarista filma Nesanica. Njegovi romani su prevedeni na više od dvadeset svetskih jezika. Do sada je dobio brojne domaće i međunarodne književne nagrade. Jedno vreme je radio i kao urednik književnog časopisa. Danas živi i radi u Oslu.

Roman Kroz tamne krošnje je tipičan skandinavski triler. Imamo tradicionalnu nordijsku porodicu – oca, nevenčanu suprugu i malu ćerku. Tu je i brvnara u šumi, kao i unakažene lutke ispred nje… kao i tela mrtvih životinja u dvorištu.

Glavni junak romana je Ju Uderman pisac čija bi karijera, posle nekoliko slabo zapaženih knjiga, trebalo konačno da krene uzlaznim tokom kada njegova nova autobiografska knjiga ugleda svetlo dana. Knjiga se bavi jednim događajem iz prošlosti kada je Ju Uderman bio dečak. Njegov najbolji drug je zapalio školu dok su se učenici nalazili u njoj.
Kada je, godinama kasnije, od majke ovog dečaka saznao da je on preminuo posle izlaska iz zatvora Uderman odlučuje da napiše knjigu o ovom događaju. Ispostaviće se da kopanje po groblju prošlosti nije mudra odluka jer na površinu mogu da izađu mnogi leševi. A neki od tih leševa su izgleda bili i živi zakopani.

Napete scene kreću se kao na filmskoj traci dok se glavni junak, zajedno sa nama, bavi pitanjem porekla zla, da li su neki ljudi rođeni sa „zlim semenom“ u sebi ili ih je društvo takvim napravilo.

Zanimljivo je i žongliranjem sa pitanjem stvaralaštva u književnosti i odnosom između pisca i junaka romana. U jednom trenutku nam se čini da je anti-junak iskočio sa stranica romana i postao autor knjige u kojoj je njegov kreator glavni protagonista.

Deluje malo komplikovano, ali knjiga je napisana pitkim stilom, lako je shvatljiva, može da se pročita u jednom dahu, u autobusu na relaciji od Beograda do Niš(a), a verovatno i u obrnutom smeru.

Možda je jedina mana romana što pisac ni za jedan trenutak ne želi da odskoči od linije klasičnog zapleta u kome se radnja dešava i da zađe u neke dublje teme uprkos tome što se prilike za ovo stalno otvaraju. Zbog toga je i kraj romana pomalo anemičan, bez nekog osobitog vrhunca, krvi i strave.

U svakom slučaju Kroz tamne krošnje je roman koji vredi pročitati i koji nećete tako lako zaboraviti posle čitanja.

Autor: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts