Džonatan Frenzen – Korekcije
Džonatan Frenzen kao da je našao čarobnu formulu kako da opčini savremenog čitaoca, kako da mu „podmetne” nadasve gorku pilulu svog romana, da je ovaj sa slašću proguta i pritom traži još. „Američki Tolstoj”, kako neki nazivaju Frenzena, naizgled nam ne otkriva ništa novo u svojim romanima, samo naš svakodnevni život, nepravedno ustrojstvo sveta koji nas okružuje, zablude i gluposti kojima smo izloženi, krhkost i nedoslednost ljudskog karaktera, otkriva nam naše porodice (i tumore od kojih one boluju), od kojih ne odustajemo boreći se za njih do poslednjeg atoma snage. Otkriva nam odsustvo boga, i to ne u religijskom smislu, već u filozofskom, suočavajući nas sa našim surovim razmimoilaženjima sa istinom, pa svoje junake (nas?) tera u potragu za tim istim bogom kroz preispitivanja, poraze, ljubavi, društveni aktivizam, sav onaj lavirint ideja u kom savremeni čovek izgubljeno tumara.
Korekcije su roman o tipičnoj američkoj porodici koja poslednji put pokušava da se okupi za Božić u osvit novog milenijuma. Otac, majka i troje dece, sada već zreli ljudi, ujedno su i glavni protagonisti. Kompleksnost njihovih odnosa, karaktera i savremenog društva, kao pozornice koja te odnose samo još više problematizuje, predstavlja osnovu ovog dela koje će se račvati u hiljade rukavaca i na kraju maestralno sliti i zaokružiti u jednom uzbudljivom raspletu koji će malo kog čitaoca ostaviti ravnodušnim.
Kazuo Išiguro – Zakopani džin
Veliki put je pred nama
i ne smemo više oklevati…
Ponekad surov, a ponekad misteriozan, Išigurov prvi roman nakon desetogodišnje pauze govori o strahotama zaborava i snazi sećanja, donosi snažnu parabolu o ljubavi, osveti i ratu. Inspirisan tolkinovskim folklorom, s junacima koji hodaju putevima kralja Artura i Froda Baginsa, podjednako lako osvajajući našu naklonost, pisac ipak uspeva da prevaziđe ograničenja žanra. Retko se dešava da priče sa zmajevima i bajkolikim stvorenjima i visoka književnost idu zajedno, kao što je slučaj u Zakopanom džinu. Jedno je sigurno, Išiguro je ostao veran sebi i svojoj nameri da nikad ne napiše dva, makar slična romana i da nas, pritom, nikada ne ostavi ravnodušnim.
Rimljani su davno napustili ostrvo i Britanija sve više propada. Ali ratova, koji su nekada bili tako česti, više nema. Aksl i Beatris, dvoje starijih Brita, smatraju da je konačno došlo vreme da krenu kroz zemlju magle i kiše i posete sina koga godinama nisu videli i jedva da ga se uopšte i sećaju. Znaju da će se na tom putu suočiti sa mnogim opasnostima, ali ne znaju kako će se njihov put odraziti u tamnim i zaboravljenim kucima njihove ljubavi. Takođe ne znaju da će im se na putu pridružiti saksonski ratnik, odbačeno siroče i vitez – svako od njih, poput Aksla i Beatris, izgubljen u potrazi za sopstvenom prošlošću.
