U delu „Istorija srpske filozofije” iznete su neistine i uvredljive ocene na račun Odeljenja za filozofiju, tvrde profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu

Knjiga Slobodana Žunjića „Istorija srpske filozofije” (drugo dopunjeno i ispravljeno izdanje, Zavod za udžbenike, Beograd, 2014), čiji je recenzent akademik Danilo N. Basta, sekretar Odeljenja za društvene nauke u SANU, izazvala je oštre reakcije Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U jednoglasno usvojenom saopštenju profesori tog odeljenja tvrde da su u pomenutom delu iznete „neshvatljive neistine i uvredljive, klevetničke ocene na račun Odeljenja i više njegovih članova”.

Kako navode, u poslednjem delu svoje knjige Žunjić na više mesta govori o Odeljenju, tvrdeći da je ono u krizi još od prve polovine devedesetih godina prošlog veka, kada su na njemu „osnovni ton davali drugorazredni filozofi srednje generacije (Aranđelović, Munišić, Knjazeva, Kron, Berberović), koji nisu imali ni filozofskog erosa, ni predavačkog dara, ni doista značajnih filozofskih radova” a da je najgore došlo kasnije, kada je „prethodna drugorazredna generacija zamenjena ljudima iz trećeg ešelona domaće filozofije” da bi to „tragično stanje trajalo sve do danas”. „Analitička grupacija” sa Odeljenja za filozofiju, kaže Žunjić, „do sada nije uspela da proizvede nijedan filozofski značajan prilog dok u radovima srpskih analitičara nema važnih uvida, teorijske prodornosti i sintetičke moći”. Grupa profesora ističe da svoje radikalne ocene Žunjić nije ni pokušao da obrazloži ili dokumentuje, niti je pokušao da kritikuje reprezentativna dela svojih kolega o kojima je pisao.

„Umesto toga, on je pribegao neuporedivo lakšem postupku. Knjige članova Odeljenja za filozofiju naprosto je prećutao ili ih je nevoljno pomenuo u jednoj do dve rečenice, pri tom najčešće krivotvoreći njihovu sadržinu. Tako je prećutao „Cognitive Dynamics and Cognitive Significance” (2007) Vojislava Božičkovića, „Ogled iz filozofske psihologije” (2009) Leona Kojena, „Teorije o političkim dužnostima” (1996) i „Filozofiju politike: antičko i moderno shvatanje političke zajednice” (2010) Milorada Stupara, „Problem filozofskog skepticizma” (2012) Živana Lazovića, „Postojanje Boga: filozofski problem klasičnog monoteizma” (2011) Draga Đurića, „Metaetiku: problemi i tradicije” (2013) Nenada Cekića. Istovremeno, u delu se našlo mesta za knjigu „Između dve vatre” (2007) Đorđa Vukadinovića, koja „donosi sabrane novinske kolumne” ovog autora o političkim previranjima u Srbiji”, piše u saopštenju.

Kako dodaje, Žunjić značajne autore srednje generacije (Miroslava Anđelković, Ivan Vuković, Ivan Mladenović) u knjizi nije ni pomenuo dok je najdalje otišao u slučaju Koste Došena, za koga neistinito tvrdi da nije matematičar iako je reč o autoru desetine radova iz logike, objavljenih u najuglednijim svetskim logičkim časopisima, i nekoliko monografija iz iste oblasti.

„Posle svega ovoga, treba reći da Žunjić u svojoj knjizi ne navodi ni jedan jedini filozofski rad članova našeg odeljenja, objavljen bilo u domaćim bilo u stranim filozofskim časopisima. Ovde ćemo samo pomenuti radove Vojislava Božičkovića iz filozofije jezika, Slobodana Perovića iz filozofije fizike i biologije, kao i Nebojše Grubora, koji se bavi kontinentalnim pristupom estetici. Žunjićevoj spremnosti da bez ikakvih moralnih obzira blati druge ravna je samo njegova spremnost da hvali samog sebe. Kako se lako da videti iz imenskog registra njegove knjige, od živih srpskih filozofa u njoj se daleko najčešće pominje Slobodan Žunjić, i na gotovo svakom od tih mesta o Slobodanu Žunjiću autor ima nešto lepo i pohvalno da kaže” ocenjuje se u saopštenju.

Iako smo kontaktirali Slobodana Žunjića kao i Danila N. Bastu, kako bismo od njih dobili komentar po pitanju stavova njihovih kolega, ni autor knjige ni recenzent nisu želeli da daju izjave za „Politiku”.

U četvrtak, 21. maja, u 14 sati, na Filozofskom fakultetu zakazana je ovim povodom tribina na koju je pozvan i akademik Danilo N. Basta.

Izvor: Politika

Comments

comments

Related Posts