“Kratka istorija nemačke književnosti” Hajnca Šlafera zvučala je kao još jedan priručnik za studente ili za čitaoce koji žele sažeti pregled, ali na promociji održanoj u utorak u organizaciji izdavača “Službenog glasnika” ispostavilo se da je to duži esej napisan na 136 strana, prenosti Tanjug.

O tom nesvakidašnjem delu veoma uglednog nemačkog germaniste rođenog pre 76 godina u današnjoj Češkoj, koji je imao veoma uspešnu akadermsku karijeru, ali ni nakon penzionisanja 2004. nije prestao da piše, govorile su prevodilac Drinka Gojković i vandredni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Jelena Kostić Tomović.

Tomović ga je predstavila kao istoričara nemačke literature koji se posebno bavio nemačkom poezijom, Geteom, ali je najviše pisao eseje.

Slavu mu je doneo esej “Kratka istorija nemačke književnosti”, jer je izazvao burne polemike koje ne prestaju ni posle 13 godina od njegovog pojavljivanja, kaže se u saopštenju Tanjuga.

Mnogi su ga, naglasila je Tomović, proglasili za “jeretički”, jer je njegova osnovna teza da nemačka literatura nije dugo trajala već ono što ju je izdvojilo iz sivila, epigonstva i slepog praćenja uz značajna zakašnjenja, ono što se zbivalo u literaturi Francuske, Italije, Velike Britanije.

To su, prema Šlaferu, samo dva perioda – od 1790. do 1830. u kojem je apsolutno dominirao Johan Volfgang Gete i drugi koji počinje 1900. i traje do 1950. i obuhvata Tomasa Mana i Franca Kafku.

“Ovakvo viđenje nemačke literature je potreslo germaniste” istakla je Tomović i dodala da je izuzetno važno što je to delo prevela tako vrstan prevodilac kao što je Drinka Gojković, jer je jezik kojim se služi autor jedan od velikih kvaliteta tog dela.

Šlafer se, dodala je Tomović, izražava veoma precizno, jednostavno, iako ono što hoće da kaže nije nimalo jednostavno.

Esej je prema njenoj oceni naučno delo iako nema prateći naučni aparat, osim retkih fusnota koje je napisala prevodilac da bi pojasnila neke reči ili odakle je uzela prevode citata, pa knjigu čini atipičnom za naučne krugove.

Gojković je objasnila da je pre nekoliko godina tražila knjigu koja bi je zanimala i čije bi je prevođenje zabavljalo i tako je našla tu nesvakidašnju verziju nemačke literature što je bilo samo naizgled lako za prevođenje.

On je kazala da je iz nemačkih medija znala da se oko tog dela digla gužva i to je takođe podstaklo njenu radoznalost, jer nije pisana po utabanim stazama.

Za nju je Šlafer, dodala je, odabrao individualni pristup temi kojom se bavi i to je njegovo lično viđenje nemačke književnosti.

Ugledni list “Süddeutsche Zeitung” prokomentarisao Šlaferovu knjigu na ovaj način: “Šta je nemačko u nemačkoj književnosti? Koja dela se ubrajaju u svetsku književnost? Provokativno, s mnogo duha i stilski briljantno Hajnc Šlafer iznosi iznenađujuća tumačenja istorije književnosti”.

“Da li je ikada jedna istorija književnosti napisana toliko znalački i toliko jasno, s takvom razigranom elegancijom? Kada je poslednji put neko od velikih bacio rukavicu i izazvao čitavu svoju struku – ne, čitavu čitalačku zemlju? Ova knjiga je događaj – u istoriji književnosti i daleko izvan njenih granica”, napisao je “Süddeutsche Zeitung”, a prenosti Tanjug.

Izvor: Tanjug

Comments

comments

Related Posts